Pahor: Vlasti u Srbiji koriste neizvesnost u evropskom putu, mnogi demokratski standardi oslabili

Politika | 03.04.2026 | 12:10

BETAPHOTO/STA/Nebojsa Tejic/DS

Nekadašnji predsednik Slovenije Borut Pahor kazao je za Bi-Bi-Si (BBC) da pažljivo prati društvenu krizu u Srbiji, gde vlasti na pritisak opozicionih studentskih grupa i zahteva za izbore odgovaraju represijom, i smatra da vlasti u Srbiji koriste neizvesnost u evropskom putu.

On tvrdi da i dalje vidi kapacitet za evropski put, kao i da bi Evropska unija (EU) trebalo da organizuje referendum o članstvu zemalja Balkana.

"Ono što srpskim vlastima nije najjasnije je da li će konačno opredeljivanje za put ka Evropi, koje bi neminovno donelo probleme sa Rusijom, Kinom i napuštanje politike četiri stuba, zaista i dovesti zemlju u Brisel, u šta mislim da ni u Briselu nisu sigurni", smatra Pahor, koji je i bivši premijer, predsednik Skupštine Slovenije i poslanik u Evropskom parlamentu.

"Takvo zeleno svetlo bi promenilo stvari na bolje i na unutrašnjem planu jer vlasti sada koriste neizvesnost u evropskom putu, pa su i mnogi demokratski standardi oslabili", dodao je on.

Na opasku da istovremena prilika za ulazak svim zemljama Zapadnog Balkana ne bi bila fer prema onima koji napreduju brže, dok u Srbiji demokratski standardi rapidno opadaju, a usklađenost sa evropskim vrednostima je sve manja, Pahor kaže da je to samo deo problema.

"Dokle god Srbija ostane van procesa, čak i ako svi uđu osim Srbije, to bi značilo i za druge zemlje da je Balkan manje siguran. Pitanje Srbije važno je i zbog implicitnog uticaja Rusije ili Kine jer Moskva nije završila sa sopstvenom geopolitikom u Ukrajini, Gruziji ili Moldaviji, iako ne tvrdim da će politiku dalje implementirati vojskom", rekao je Pahor.

U aprilu 2024, Pahor je bez ustezanja saopštio da želi da nasledi Miroslava Lajčaka na mestu posrednika Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine, podseća BBC.

Pahor kaže da "između Kosova i Srbije postoji veliko nepoverenje i na tome se nije radilo ni na jednoj od strana" i da je zato i podneo kandidaturu.

"Činilo mi se da Brisel nije shvatio osetljivost odnosa, ali da bi se ipak moglo nešto učiniti na poverenju, sledećem nivou dijaloga - malim, ali i velikim, simboličnim i stvarnim koracima", rekao je.

Pahor je pre 12 godina bio jedan od osnivača Procesa Brdo-Brioni, susreta predsednika država Zapadnog Balkana i EU kojim se težilo približavanju članstvu u EU.

"U tom trenutku, bio je to jedinstveni politički projekat koji je okupio sve za istim stolom. Ideja o članstvu u EU je na početku možda bila i pomalo romantična, ali danas nažalost više nije toliko kredibilna", kazao je bivši slovenački predsednik.

"Brisel bi mogao da kaže, ako bi se ponašao kao velesila, da će 2028. godine biti referendum u svim zemljama, pa ko glasa za ulazak u EU - ući će. To bi bilo teško za Brisel da prihvati i bez promena u Briselu, a moguće da bi do kompromisa bilo lakše doći ako bi nove države ušle bez određenih elemenata, poput prava veta ili pozicije komesara, na određeno vreme", smatra Pahor.

Iako ovaj njegov predlog pomalo liči na nedavno otvoreno pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, u kome navode da su spremni da prihvate određene segmente članstva u Uniji u zamenu za brže procedure prijema, Pahor tvrdi da se nije konsultovao sa njima o ovoj ideji.

"Na kraju, to se najverovatnije neće desiti jer EU nije supersila poput SAD ili Rusije, pa da sada odluči da uđe na Balkan kao najveća snaga", zaključio je Pahor.