Portal navodi da je više hiljada studenata prava koji govore albanski nedavno protestovalo u Skoplju, noseći albanske zastave i zahtevajući pravo da polažu pravosudni ispit, kao ključnu profesionalnu kvalifikaciju za posao sudije, tužioca ili advokata, na svom maternjem jeziku.
Iako studije završavaju na albanskom jeziku na akreditovanim institucijama, kandidati trenutno moraju da polažu završni pravosudni ispit isključivo na makedonskom, što oni ocenjuju kao diskriminatorno i suprotno postojećim pravnim zaštitama, dodaje se.
Spor je ponovo otvorio osetljivo pitanje praktične primene jezičkih prava, više od dve decenije nakon što je Ohridski okvirni sporazum iz 2001. pomogao da se razreše duboke etničke tenzije, ukazuje EUalajv i dodaje da je taj sporazum, ugrađen u Ustav, imao za cilj da podstakne građansku, multietničku demokratiju uz očuvanje jedinstva države i da je tokom više od 20 godina uglavnom uspevao da spreči veće nasilje i omogući mirnu podelu vlasti, iako je njegova primena povremeno bila neujednačena i politički osporavana.
Albanski političari i studentski lideri tvrde da bi pravo na upotrebu albanskog trebalo logično da se proširi sa univerzitetskih studija na pravosudni ispit."Ako se studije prava mogu završiti na albanskom, onda bi pravosudni ispiti trebalo da slede istu logiku", rekao je Bilal Kasami, lider opozicionog Pokreta BESA.
Albanci ovo pitanje predstavljaju kao pitanje suštinske jednakosti i pune primene jezičkih prava u ključnim državnim institucijama.
Vlada, koju predvodi premijer Hristijan Mickoski, zauzima oprezniji stav. Mickoski je najavio formiranje komisije ustavnih stručnjaka koja će razmotriti pitanje, ukazujući na "dvostruki izazov" - zaštitu prava studenata koji studiraju na maternjem jeziku, uz očuvanje principa pravne ujednačenosti i institucionalne koherentnosti.
Ministarstvo pravde ističe da je pravosudni ispit specijalizovana profesionalna provera, a ne rutinska administrativna procedura koja automatski potpada pod šire zakone o jeziku. Tvrde da je sadašnji postupak u skladu sa važećim pravnim okvirom.
Protesti su brzo prerasli u šire etno-političko pitanje. Albanske partije smatraju zahtev legitimnim korakom ka punoj primeni prava garantovanih Ohridskim sporazumom i Ustavom.
Vlada je s druge strane upozorila na politizaciju teme i obavestila partnere u NATO i EU o situaciji kako bi se sprečio bilo kakav rizik od destabilizacije.
Očekuje se da ekspertska komisija iznese preporuke, dok bi Ustavni sud mogao na kraju biti pozvan da donese konačnu odluku o obimu jezičkih prava na pravosudnim stručnim ispitima.
Ovaj slučaj smatra se testom otpornosti multietničkog institucionalnog okvira Severne Makedonije u ključnom trenutku, dok zemlja nastavlja dugogodišnje napore za pristupanje Evropskoj uniji. Napredak na evropskom putu u velikoj meri zavisi od stabilnih međuetničkih odnosa i funkcionalne vladavine prava.
Iako je Ohridski sporazum uspešno transformisao etnički sukob u sistem podele vlasti i zaštite manjina, povremeni sporovi oko praktične upotrebe albanskog jezika pokazuju da pretvaranje formalnih prava u doslednu svakodnevnu praksu ostaje trajni i delikatan izazov.
Rešavanje aktuelne kontroverze kroz smiren dijalog i pravnu jasnoću, a ne kroz eskalaciju, biće ključno za očuvanje poverenja u državne institucije i održavanje krhke etničke ravnoteže koja traje od 2001, zaključuje EUalajv.
