U predmetu protiv Mađarske, Sud je ispitao da li država članica EU može da zabrani ili ograniči pristup LGBTI+ sadržaju, navodno kako bi zaštitila decu.
Mađarska je 2021. usvojila zakon kojim se uvode strože mere protiv pojedinaca osuđenih za pedofiliju i istovremeno izmenila nekoliko nacionalnih zakona u cilju zaštite maloletnika.
Sud je obrazložio da se tim izmenama u praksi zabranjuje ili ograničava pristup sadržajima, uključujući audiovizualni materijal, kojima se prikazuju ili promovišu rodni identiteti različiti od pola na rođenju, promena pola ili homoseksualnost.
Tužbu protiv Mađarske podnela je Evropska komisija, uz podršku 15 članica i Evropskog parlamenta, tvrdeći da se zakonom stigmatiziraju i marginaliziraju LGBTI+ osobe, kao i da se njime krši pravo EU, uključujući pravila unutrašnjeg tržišta, osnovna prava i vrednosti iz Ugovora EU.
Brisel je reagovao čim je zakon usvojen - šefica Evopske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je sraman i da će iskoristiti svu moć Komisije da obezbedi da se garantuju prava svih građana EU.
Uprkos pritiscima, Budimpešta nije odustala i briselski Politiko podseća da je prošle godine neslaganje sa EU samo pojačano nakon što je zabranjena Parada ponosa a policija ovlašćena da koristi biometrijske kamere za identifikaciju organizatora i učesnika.
Odluka Suda iz Luksemburga u skladu je sa ranijim pravnim izjavama. Naime, vodeći pravni savetnik Suda tvrdio je da je Mađarska "značajno odstupila od modela ustavne demokratije".
Budući premijer Mađarske Peter Mađar rekao je nakon izborne pobede da, prema (njegovoj partiji) Tisi i milionima Mađara koji je podržavaju "svako može da živi sa onim koga voli sve dok ne krši zakone i ne nanosi štetu drugima", preneo je Politiko.
Mađar je takođe podržao Paradu ponosa u ime prava na slobodu okupljanja.
"Mađarska želi da bude zemlja u kojoj niko nije stigmatizovan zato što misli drugačije ili što voli nekoga drugačijeg od većine ili što veruje u nešto drugačije od većine", rekao je Mađar.
