Većina Nemaca se uprkos Černobilju ne plaši nuklearne katastrofe

Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju svaki peti Nemac strahuje od slične havarije, ogromna većina zna za tu do tada nezapamćenu nesreću, ali se istovremeno većina protivi napuštanju atomske energije, pokazuje istraživanje agencije Jugav.

Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da velika većina građana (93 odsto) zna za havariju nuklearne elektrane u Ćernobilju, na tlu današnje Ukrajine, 26. aprila 1986. godine. 

Čak 48 odsto ispitanih reklo je da može i tačno da objasni šta se tada dogodilo.

Istovremeno černobiljska katastrofa nije promenila stav većine Nemaca prema nuklearnoj energiji pa se 53 odsto protivi konačnom odricanju od tog izvora energije, a za potpuni raskid sa atomskom energijom je 40 odsto.

Anketa je pokazala da većina ispitanih, uključujući i one koji su protiv napuštanja atomske energije, ipak preferira obnovljive izvore energije - 62 odsto izjasnilo se za solarnu energiju, 60 odsto preferira energiju vetra, a 50 odsto hidroenergiju. Nuklearna energija je na četvrtom mestu sa 39 odsto.

Anketa je ustanovila da su nuklearnim elektranama posebno skloni birači krajnje desne Alternative za Nemačku (86 odsto), a najmanju pristalice Zelenih (24 odsto).

Kao što Černobilj nije značajnije promenio podele u nemačkom društvu oko tog izvora energije, nije znatnije uticao ni na svakodnevno ponašanje ljudi.

Strah da bi tako nešto moglo da se ponovi u Evropi izrazilo je 22 odsto anketiranih, dok je 71 odsto reklo da se uopšte ne plaše, ili veoma malo plaše nuklearne havarije. 

U anketi nemačkog ogranka agencije Jugav, koja je uključila 1.944 punoletnih građana, ipak je 59 odsto ispitanih ocenilo da je sa ratom u Ukrajini porasla opasnost od nove nuklearne katastrofe.

Uprkos tome, svega 15 odsto preduzelo je neke minimalne mere predostrožnosti za takav slučaj, kao što su zalihe hrane i tablete joda. Ipak, još 25 odsto je reklo da su informisani šta u takvoj situaciji treba preduzeti.

Kao što se većina Nemaca ne plaši nove nuklearne havarije, većina (75 odsto) nikada ili retko kada razmišlja o eventualnoj radioaktivnoj zagađenosti hrane koju kupuju, kao što su gljive ili divljač, koji i 40 godina posle Černobilja mogu da pokažu visok stepen kontaminacije. 

Susedna Austrija je, navodi Jugav, oduvek imala veće rezerve prema nuklearnim elektranama i nikada ih nije ni gradila, a ta zemlja je u vreme černobiljske katastrofe iz meteoroloških i geografskih razloga osetila znatno veće posledice od Nemačke.

Čak 76 odsto Austrijanaca misli da je potpuno ispravno što u njihovoj zemlji nema nuklearnih centrala, a tu vrstu elektrana kao izvor struje podržava svega 12 odsto, pokazala je anketa austrijske agencije Integral. 

Procenat onih koji u Austriji zagovaraju atomsku energiju iz klimatskih razloga, zbog štednje ili sigurnosti snabdevanja strujom je upola manji nego u Nemačkoj, pokazuje istraživanje.