Preporod nuklearne energije u svetu 40 godina posle Černobilja

Četiri decenije posle nuklearne katastrofe u Černobilju koja je podstakla globalni strah od nuklearne energije i usporila njen razvoj u Evropi i šire, dolazi do oživljavanja nuklearne energije u svetu i taj trend dobio je veliki podsticaj zbog rata na Bliskom istoku.

U 31 zemlji radi više od 400 nuklearnih reaktora, još oko 70 se gradi i nuklearna energija daje deset odsto struje u svetu.

Nuklearni reaktori stalno se poboljšavaju, što doprinosi većoj bezbednosti, i takođe pojetinjuje njihovu izgradnju i rad.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da su nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. smanjile želju za nuklearnom energijom ali da je još pre više godina bilo jasno da će doći do oživljvanja.

Sa ratom na Bliskom istoku, "sto odsto sam uveren da se nuklearna energija vraća", rekao je Birol za AP.

Najveći proizvođač nuklearne energije u svetu su SAD sa 94 reaktora koja daju oko 30 odsto globalne proizvodnje nuklearne energije. Ta zemlja povećava napore za razvoj kapaciteta za nuklearnu energiju i namerava da ih učetvorostruči do sredine veka.
 
"Svet ne može da napaja svoje industrije, zadovolji zahteve veštačke inteligencije ili obezbedi energetsku budućnost bez nuklearne energije", rekao je nedavno državni podsekretar SAD Tomas DiNano.

Kina ima 61 nuklearni reaktor i predvodi u svetu po gradnji novih i sa gotovo 40 u izgradnji ima za cilj da pretekne SAD i postane globalni lider po nuklearnim kapacitetima.

U EU je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala da je Evropa napravila "stratešku grešku" i smanjila nuklearnu energiju. Ona je najavila nove inicijative kako bi se podstakla gradnja nukleranih elektrana.

Rusija, koja ima 34 operativna reaktora uključujuči osam tipa kao u Černobilju, predvodi po izvozu nuklearnih znanja i veština. Ta zemlja gradi 20 reaktora u Evropi, Africi, Aziji i na Bliskom istoku i ima potpisane ugovore za pokretanje izgradnje u još nekoliko zemalja.

AP u analizi dalje navodi da u Ukrajini nuklearne elektrane daju polovinu proizvodnje struje, da je Japan restartovao reaktore nakon što je naučio lekcije iz Fukušime, da Južna Afrika ima jedinu nuklearnu elektranu u Africi ali i da Rusija gradi jednu u Egiptu dok više afričkih zemalja istražuje tu tehnologiju.
 
"Zamah koji danas vidimo rezultat je toga što se sve više priznaje da će pouzdana, nisko ugljenična energija  biti ključna za zadovoljavanje rastuće svetske tražnje energije", rekao je za AP direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi.
 
Kada je reč o Evropi, 1990. je nuklearna energija obezbeđivala trećinu električne energije a danas samo oko 15 odsto.

Zato EU danas razmatra male modularne reaktore i očekuje se da oni budu operativni početkom sledeće decenije. Smatra se da su takvi reaktori jevtiniji, brže se grade i fleksibilniji od tradicionalnih.

Inače, u EU po nuklearnoj energiji predvodi Francuska koja ima 57 reaktora u 19 elektrana i oni joj obezbeđuju gotovo 70 odsto struje.

Nikolas Goldberg iz pariskog Kolombos konstaltinga rekao je da je pandemija kovida kombinovana sa padom ponude gasa zbog rata u Ukrajini "otkrila ograničenja energije iz obnovljivih izvora i evropske zavisnosti od gasa".

"Francuska je stoga pojačala strategiju zadržavanja postojećih nuklearnih elektrana, što znači produžavanje njihovog veka koliko je moguće", rekao je Goldberg za AP.

Nemačka je pak 2023. isključila poslednja tri nuklearna reaktora i kacelar Fridrih Merc rekao je da je ta odluka nepovratna, uprkos oživljavanju nuklearne energije u Evropi i svetu.