Na Adria samitu budućnosti o podsticanju energetske tranzicije Z. Balkana
Lideri iz politike i finansija okupili su se na Adria samitu budućnosti koji se održava u Crnoj Gori da ubrzaju ulogu Zapadnog Balkana u evropskoj dekarbonizovanoj budućnosti, saopštila je Energetska zajednica.
Sa strateškom lokacijom i potencijalom za obnovljivu energiju region bi mogao da postane energetski centar i stub evropske energetske bezbednosti, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je u sve nestabilinijem geopolitičkom kontekstu postizanje toga strateški i ekonomski neophodno.
S obzirom na postojeći Mehanizam za prekogranično usklađivanje (cene) ugljenika (CBAM) koji je sada na snazi cena neaktivnosti raste, i bez reformi ekonomska konkurentnost će biti pogođena usled povećanja troškova emisija ugljenika na granicama EU.
"Zapadni Balkan ima povoljan trenutak da podstakne ekonomski rast i otključa investicije u pravednu tranziciju, istovremeno se pozcicionirajući kao partner u energetskoj bezbednosti Evrope", rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.
On je naglasio da se to mora dogoditi pre pristupanja EU, ukazujući na to da će odlaganje samo povećati troškove i kompleksnost traženih reformi.
Ostvarenje uspešne enegetske tranzicije zahtevaće momentanlo preuzimaje političkih i finansijskih obaveza, navodi se u saopštenju. Dodaje se da bi Berlinski proces mogao da podstakne napredak okupljajući vlade Zapadnog Balkana, zemlje članice EU i međunarodne partnere i da unapredi regionalnu saradnju i mobiliše investicije.
Na Adria ministarskom sastanku pred Berlinski proces, koji su organizovali Sekretarijat i crnogorsko Ministarstvo za energetiku i rudarstvo lideri su se usredsredili na to kako upravljati, regulisati i finansirati tranziciju kroz ključne reforme u energiji i klimi.
Mnogo od toga su obaveze koji je region već preuzeo u okviru Enegetske zajednice, uključujući završetak zakonodavnog usklađivanja potrebnog za integraciju EU elektro tržišta.
Integracija će pružiti verodostojnu osnovu za merenje obnovljive energije i izgradnju energetskih sistema spremnih za budućnost, rekao je Lorkovski.
Kako bi mobilisali privatni kapital potreban za tranziciju Sekretarijat i Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore takođe su pozvali investitore i finansijske institucije iz celog regiona.
Na zatvorenom okruglom stolu definisana je politika i delovanje na regulativi da bi se podstaklo poverenje investitora u region.
Među ključnim identifikovanim rešenjima istaknuto je čvršće upravljanje energetskom tranzicijom utemeljeno u Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima, osnaženo okvirima za određivanje cena ugljenika i podržano verodostojnim monitoringom emisija ugljenika kroz MRVA okvire.
Određvanje cena ugljenika pomera ekonomiju dalje od uglja, i time daje investitorima jasnoću o dugoročnom usmerenju tržišta i posebno je važno obzirom na CBAM.
"CBAM je usko povezan sa načinom na koji signali cena ugljenika utiču na tržišta električne energije i regionalnu integraciju", rekao je Adam Cveč (Cwetsch), šef Jedinice za dekarbonizaciju i upravljanje u Sekretarijatu.
"Od suštinske je važnosti uspostaviti dosledne okvire za praćenje i verifikaciju emisija, kao i usklađivanje sa pravilima tržišta EU, uz snažnije napore u pogledu usaglašenosti sa standardima EU o podacima o emisijama", rekao je on.
