Ministarka zaštite životne sredine Srbije: Vode ključni saveznik u borbi za ublažavanje klimatskih promena

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov istakla je da je prilagođavanje na klimatske promene jedan je od najvažnijh segmenata koji doprinosi održivom razvoju društva, a da su vode ključni saveznik u borbi za ublažavanje klimatskih promena, zbog čega Srbija posebnu pažnju posvećuje očuvanju vodnih resursa.

”U vremenu kada klimatske promene donose sve izraženije vremenske pojave u vidu suša i polava, adekvatan odgovor na njih i odgovorno upravljanje vodnim resursima postaje jedan od najvažnijih zadataka, ali i preduslov za dugoročno, održivo poslovanje i razvoj”, rekla je ministarka.

Ona je istakla da je zaštita voda obuhvaćena i Nacionalnom strategijom Srbija 2030. “Prvi put smo započeli važne projekte u cilju zaštite voda, a samo u protekla tri meseca krenuli smo sa realizacijom sedam projekata”, dodala je ona.


Kako je objasnila, u pitanju je uređenje potpornih zidova koji su pored starih divljih deponija, a blizu vodotokova, zatim sanacije i revitalizacije značajnih vodnih tokova, vodoizvorišta, uspostavljanje priodnog načina obaloutvrda na rekama. Radi se i na nekoliko desetina projekata za izgradnju postrojenja za prešišćavanje voda i izgradnju kanalizacione mreže i sve je to i deo borbe za prilagođavanje na klimatske promene.

“ Izuzetno sam ponosna i na činjenicu da Srbija kao potvrđeni lider u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove uspostavila jedinstveni klimatski servis, platformu Digitalni atlas klime Srbije. To je prvi atlas takvog tipa u region i možemo da kažemo u ovom delu Evrope koji sadrži sve klimatske podatke javno dostupne svima.

Ova platform doprinosi povećanju transparentnosti i dugoročnom efikasnom prilagođavanju na klimatske promene”, istakla je Pavkov.

Srbija se obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za više od 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. To je važno, jer se samo u poslednijh pet godina, u odnosu na referentni period od 1961. do 1990,  srednja temperature u Srbiji bila viša za 2,5 stepeni, dok se prema klimatskim projekcijama do kraja veka može očekivati dodatno zagrevanje od 4,5 do 5,8 stepeni u odnosu na referentni period.