Bruner: Očekujemo brzu primenu preporuka Venecijanske komisije

Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner izjavio je da se od srpskih vlasti očekuje brza primena preporuka Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona, kao i da novi zakon o unutrašnjim poslovima mora da bude usklađen sa standardima EU.

Bruner je u intervjuu za agenciju Beta rekao da su jasne preporuke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, usvojenih na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.

"Očekujemo brzu primenu tih preporuka. Važno je da srpske vlasti brzo deluju i vrate nedavno sprovedene pravosudne reforme u sklad sa standardima EU", rekao je Bruner koji je juče u Beogradu razgovarao sa zvaničnicima Srbije.

To se odnosi i na nacrt novog Zakona o unutrašnjim poslovima, naveo je Bruner, istakavši da svaka reforma ovakvih razmera treba da se sprovede na inkluzivan i transparentan način.

"Naš cilj je jasan: da osiguramo da su svi zakonski razvoji u potpunosti usklađeni sa standardima EU, posebno u oblasti osnovnih prava i vladavine prava. Zato su bliske konsultacije sa Evropskom komisijom tokom celog procesa ključne i očekujemo da ćemo uskoro dobiti nacrt kako bismo mogli da nastavimo saradnju", kazao je Bruner.

On je dodao da su godišnji izveštaji i preporuke Evropske komisije veoma precizan vodič o neophodnim reformama, uključujući i o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima.

"Nadamo se da će se srpske institucije više uskladiti sa EU i preduzeti dalje reforme kao deo procesa pristupanja Srbije EU, što zahteva snažnu političku volju i pristup celog društva", rekao je Bruner.

Evropski komesar je ocenio da saradnja EU i Srbije počiva na čvrstim temeljima, da postoji zajednički interes za regionalnu stabilnost i da saradnja u upravljanju migracijama donosi rezultate.

"Istovremeno, ne možemo ignorisati trenutni izazovni kontekst. Naš dijalog je usmeren na osnove. To uključuje vladavinu prava, nedavne izmene pravosudnih zakona, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, kao i funkcionisanje sprovođenja zakona", istakao je Bruner.

Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, Bruner je rekao da treba dodatno ojačati ključna tela kao što su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Specijalno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, kao i njihovi pandani u policiji, kako bi mogli da se suprotstave međunarodnim kriminalnim mrežama.

Istakavši da je Srbija ključni partner u borbi protiv kriminalnih mreža na Zapadnom Balkanu, Bruner je ocenio da je poslednjih godina saradnja ojačana, posebno kroz angažovanje sa Evropolom, Evrodžastom, Fronteksom i Agencijom EU za droge.

Dodao je da je došlo do poboljšanja u razmeni informacija, uključujući i o krijumčarenju migranata, trgovini ljudima i trgovini drogom, ali da i dalje ima izazova koji zahtevaju "jasan institucionalni okvir i adekvatne resurse".

"Kredibilan napredak je stoga visok prioritet – kao što je to slučaj sa svakom zemljom koja teži da bude deo porodice EU. Jer je vaša bezbednost direktno povezana sa bezbednošću EU. Moramo da obezbedimo potpunu usklađenost sa standardima EU u okviru poglavlja 23 i 24. Ovo je neophodno", naglasio je Bruner.

U oblasti migracija, Bruner je ocenio da je Srbija konstruktivan i pouzdan partner u upravljanju migracionim tokovima duž zapadnobalkanske rute i da je došlo do jasnih poboljšanja u upravljanju granicama, uz podršku bolje tehnologije i operativne koordinacije.

"Rezultati govore sami za sebe: videli smo pad od 90 odsto u ilegalnim prelazima granice u poslednje tri godine, uprkos kontinuiranoj aktivnosti krijumčarskih mreža. Ovaj napredak je usko povezan sa aktivnim učešćem Srbije u regionalnim migracionim strategijama i njenom snažnom saradnjom sa agencijama EU, posebno sa Fronteksom", kazao je evropski komesar.

Pored finansijske i tehničke pomoći koju EU već pruža Srbiji, uključujući pomoć u upravljanju prihvatnim i centrima za azil, jačanju granične kontrole i nadzora i usklađivanju praksi sa standardima EU, Bruner ističe da je Unija spremna da pomogne i u suzbijanju sve sofisticiranijih krijumčarskih mreža.

To je, dodao je, oblast gde su kontinuirani zajednički napori neophodni, posebno u vremenima povećane nestabilnosti i napetosti u neposrednom susedstvu.

Povodom novog digitalnog sistema ulaska/izlaska (EES), koji je počeo da se primenjuje na granicama EU 10. aprila, a zbog čega su vozači kamiona iz Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana više puta protestovali, Bruner je rekao da se istražuju zakonodavne mogućnosti i dugoročne opcije.

"Znam da u Srbiji postoji velika zabrinutost zbog profesionalnih radnika u drumskom saobraćaju. Nemojte se zavaravati – sistem ulaska i izlaska nije tu da stvara prepreke za vredne ljude. Ali ugrožavanje bezbednosti nije opcija. Države članice EU su bile veoma jasne po tom pitanju", kazao je Bruner.

On je podsetio da je formirana radna grupa koja se fokusira na procenu uticaja novog sistema na drumski transport i istraživanje svih opcija koje nudi postojeće zakonodavstvo, a da se istovremeno razmatraju dugoročne opcije u okviru nove evropske Vizne strategije.

"Novi digitalni sistem upravljanja granicama označava važnu prekretnicu u jačanju spoljnih granica EU. Efikasna kontrola granica je od suštinskog značaja – bez nje nemamo kontrolu nad tim ko ulazi ili izlazi iz Unije. A to je neprihvatljivo", kazao je evropski komesar, istakavši da EES ne menja pravila za kratkoročne boravke.

Iako su sa sistemom ovih razmera početni izazovi neizbežni, Bruner je rekao da je efikasnost visoka i da u proseku provere na aerodromima za građane zemalja van EU traju oko 70 sekundi.

Bruner je naveo da su od postepenog uvođenja EES u oktobru 2025. godine države članice registrovale više od 61 milion ulazaka i izlazaka, a gotovo 30.000 ljudi je sprečeno da uđe jer nisu imali pravo na to, od čega je više od 770 osoba identifikovano kao bezbednosni rizik.