Pentagon je prošle nedelje objavio da će povući oko 5.000 vojnika iz Nemačke ali je Tramp rekao novinarima u subotu da će smanjenje broja vojnika biti veliko i da će povući "mnogo više od 5.000 vojnika".
Tramp nije dao razlog za taj potez koji je iznenadio NATO, ali njegova odluka doneta je usred rastućeg spora sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom oko američko-izraelskog rata protiv Irana i zato što evropski saveznici nisu bili spremni da se uključe u bliskoistočni sukob.
Upitan o odluci o povlačenju američkih vojnika iz Nemačke, norveški premijer Jonas Gar Stere rekao je danas po dolasku na samit Evropske političke zajednice u Jerevanu da ne bi to preuveličavao i da se očekuje da će Evropa preuzeti više kontrole nad sopstvenom bezbednošću.
"Ne vidim te brojeve kao dramatične, ali mislim da treba na to reagovati usklađeno unutar okvira NATO", rekao je norveški premijer .
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da je "bilo govora o povlačenju američkih trupa iz Evrope dugo vremena", ali i dodala da je "tajming ove objave bio iznenađenje".
"Mislim da pokazuje da zaista moramo da ojačamo evropski stub u NATO", rekla je ona.
Upitana da li misli da Tramp pokušava da kazni Merca, koji je rekao da je Iran ponizio SAD u pregovorima o okončanju rata, Kalas je rekla da ne može da čita misli predsednika Trampa, i da bi on trebalo da objasni šta je mislio.
Evropski saveznici i Kanada znali su čim je Tramp preuzeo drugi mandat prošle godine da će povući trupe iz Evrope, i neki su vojnici otišli iz Rumunije u oktobru, ali američki zvaničnici su obećali da će dogovarati sve poteze sa svojim NATO saveznicima da bi izbegli stvaranje bezbednosnog vakuma.
Generalni sekretar NATO Mark Rute je umanjio značaj tog poteza, i rekao da je "bilo razočaranja sa američke strane" oko evropske podrške ratu u Iranu.
Francuska, Španija i Velika Britanija odbili su da daju američkim snagama slobodnu upotrebu baza na njihovoj teritoriji da napadnu Iran. Španija nije dozvolila Amerikancima upotrebu svog vazdušnog prostora i baza koje se tamo nalaze za rat sa Iranom.
Ali Rute koji je hvalio Trampovo vođstvo u NATO iako je američki predsednik kritkovao većinu saveznika rekao je:"Ne bih rekao da su Evropljani čuli poruku. Sada osiguravaju da se primenuju svi bilateralni dogovori o bazama" .
Evropljani su rekli da neće pomoći da se obezbeđuje Ormuski moreuz, ključna energetska ruta, dok se rat ne završi.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je sjajno ako su SAD spremne ponovo da otvore Ormuz.
"To tražimo od polčetka", rekao je on, ali dodao da Evropljani nisu spremni da se uključe u bilo kakvu operaciju koja im ne "izgleda jasna".
U još jednom znaku trvenja sa Mercom, Tramp je optužio EU da se nije uskladila sa američkim trgovinskim sporazumom i najavio planove o povećanu carina iduće nedelje za automobile i kamione proizvedene u EU na 25 procenata, u potezu koji je posebno štetan za Nemačku.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ranije danas, ne pominjući Trampa i SAD, navela trgovinske sporazume koji je EU sklopila sa Australijom i Indijom i sporazum na kome radi sa Meksikom.
"Sa prijateljima istomišljenicima imamo stabilne, pouzdane lance snabdevanja i Evropa ima najveću mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini", rekla je Fon der Lajen novinarima u Jerevanu.
Košta: Samit Evropske političke zajednice u Jerevanu istorijski
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je današnji samit Evropske političke zajednice (EPZ) u Jerevanu istorijski ne samo zbog toga što se prvi put održava na Južnom Kavkazu već i zato što je omogućen sporazumom Jermenije i Azerbejdžana koji predstavlja priču o miru u Evropi.
"Zahvaljujući tom sporazumu, kao i poboljšanim odnosima Turske i Jermenije, region je krenuo putem dubokih promena. Međusobno povezane strateške industrije, tržišta, transportni koridori, digitalne mreže i energetske veze – one ne služe samo za kretanje robe, podataka, električne energije i ljudi. One grade poverenje, stvaraju radna mesta i povezuju susede kroz praktičnu saradnju i zajednički razvoj. EU je spremna da bude pouzdan partner u pretvaranju ove vizije u stvarnost", rekao je Košta otvarajući skup.
Kao razlog zašto je današnji samit EPZ istorijski, Košta je naveo i to što je prvi put pozvan gost koji nije iz Evrope - kanadski premijer Mark Karni - da učestvuje.
Košta je izrazio zadovoljstvo što će, kao i na prethodnim samitima, Evropska politička zajednica ponovo biti pokretač konkretnih akcija. "Akcija u podršci Ukrajini, Moldaviji i Jermeniji. Kao i u izgradnji evropske koalicije protiv droge", rekao je.
Posebno je zahvalio premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu ne samo na gostoprimstvu, nego pre svega zbog hrabrih političkih odluka koje je doneo kako bi Jermeniju približio Evropskoj uniji.
"Pravac kretanja je nedvosmislen, a važna prekretnica na tom putu biće sutrašnji prvi samit EU–Jermenija, upravo ovde u Jerevanu. To je razlog za slavlje", zaključio je Košta, prenosi služba za spoljne poslove EU.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poželela je dobrodošlicu Kanadi i rekla da "Evropa nije pitanje geografije, već vrednosti i principa".
"Naravno, samit koji se održava ovde u Jerevanu pokazuje koliko je Kavkaz važan, posebno sada kada se vodi rat i u Iranu. Govorimo o povezivanju, ali i o otpornosti na pretnje sa kojima se suočavamo", rekla je Kalas pred početak skupa.
Ona je dodala da ono što se dešava na Bliskom istoku navodi sve da razmišljaju o diverzifikaciji trgovinskih ruta i smanjenju rizika od zatvaranja jedne rute. Zato su povezivanje i koridori izuzetno važni, rekla je.
Fon der Lajen pred samit Evropske političke zajednice: Razgovaraćemo o nezavisnoj Evropi
Osmi samit EPZ počinje danas u Jerevanu i okuplja lidere 48 zemalja a predsedavaju mu predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i premijer Jermenije Nikol Pašinjan. Prvi put je na skup pozvana jedna neevropska zemlja, Kanada.
"Razgovaraćemo uglavnom o temi nezavisne Evrope. Moramo smanjiti našu preteranu zavisnost konkretno u tri oblasti. Prva je energija, preterano smo zavisni od uvoza fosilnih goriva i prema tome stalno zavisimo od nesigurnih globalnih tržišta. Moramo povećati naše kapacitete kod kuće u Evropi, a to su obnovljiva energija i nuklearna energija zato što su domaći, jeftiniji i pouzdani", rekla je fon der Lajen novinarima.
Ona je dodala i da je druga tema odbrana i bezbednost.
"Moramo da pojačamo naše vojne kapacitete da bismo mogli da se zaštitimo i branimo. Na raspolaganju je ogromna količina novca za investicije i zaista moramo da pojačamo napore i ubrzamo proces proizvodnje za vojsku", rekla je ona.
Fon der Lajen je navela da će se razgovarati i pouzdanim lancima snabdevanja i dodala da se Evropa okreće zemljama istomišljenicama, da ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Latinskom Amerikom, Indijom, Australijom, Meksikom i da preko njih stvara mreže lanaca snabdevanja.
Ukazala je da Jermenija igra važnu ulogu kada je reč o povezanosti, konkretno u južnom Kavkazu i centralnoj Aziji.
Visoka predstraavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je po dolasku na samit odgovarajući na upiti novinara o najavi SAD o povlačenju vojnih trupa iz Evrope da se o tome govori već duže, ali da je sadašnji "tajming" bio iznenađenje.
"To pokazuje da moramo da ojačamo evropski stub u NATO i zaista moramo da učinimo više", rekla je Kalas i ukazala da američke trupe nisu u Evropi samo da zaštite evropske zemlje već i Amerikance.
I ona je naglasila da je važno diversifikovati trgovinske rute i smanjiti rizike od zatvaranje jedne trgovinske rute, kao i da će se razgovarati o povezanosti tih ruta.
