Đurić: Srbija želi brže otvaranje šengenskog prostora za zemlje Zapadnog Balkana
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas u Briselu nakon radnog doručka ministara spoljnih poslova EU i Zapadnobalkanske šestorke da Srbija želi "što je moguće brže otvaranje šengenskog prostora za sve zemlje regiona".
"Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150-200 kilometara, koje prekidaju krvotok života ljudi i porodica, ali i ekonomije i turizma. I nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen zato što bi to direktno dovelo do 50 milijardi evra, po našoj proceni, nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU i kontinenta, naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu u i bilo bi jako korisno", rekao je novinarima.
Još je istakao da bi se spoljne granice EU smanjile za 20 odsto.
"Bilo bi potrebno dodatno pojačano nadzirati samo 19 međunarodnih ulaznih tačaka - aerodroma i luka. To bi smanjilo troškove EU za održavanje svih tih graničnih službi, a ne bi povećalo priliv migranata jer u Evropu ni fizički praktično nije moguće ući preko Balkana, a da pre toga ne prođete pored ili preko drugih EU zemalja. Treba staviti prst na čelo i papučicu na gas priključivanja našeg regiona", dodao je.
Rekao je da su neki od ministara na sastanku pozitivno reagovali i podržali.
Na sastanku u Briselu, dodao je, razgovarali su o geopolitičkoj situaciji, ali i konkretnim otvorenim pitanjima u regionu.
"Ključna poruka Srbije bila je da Evropa nema vremena za gubljenje, moramo da ubrzamo proces integracija, da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su zaista bez presedana", rekao je Đurić.
Komentarišući izdvajanje evropskih sredstava, rekao je da ne postoji nijedna odluka EU kojom bi Srbiji bila uskraćena ekonomska ili razvojna podrška, a da Srbija naporno i vredno radi da sprovede reforme.
"Deluje mi da u javnoj komunikaciji oko teme upotrebe evropskih fondova postoji malo političke igrarije sa ciljem da se stavi politički pritisak na naše unutrašnje odnose", naveo je.
Jedna od tema bila je i situacija u BiH, a Đurić je naveo da je nastojao da "na pristojan način zaštitim srpski interes, od onih koji žele da prikažu RS kao jedinog ili kao glavnog krivca za teške unutrašnje odnose u BiH".
"Srbija je uvek bila na strani stabilnosti, Dejtonskog sporazuma, ali Srbija najčvršće moguće stoji na stanovištu da narodi u BiH treba da budu ti koji opredeljuju sudbinu ove države, a ne bilo ko sa strane. Naravno strana pomoć svih nas je uvek dobrodošla, ali težišni posao mora da bude obavljen među političkim akterima u BiH", naveo je šef srpske diplomatije.
Još je rekao da je Srbija pokazala u prethodne tri decenije koliko doprinosi normalizaciji odnosa, sprečavajući da stvari odu izvan kontrole, barem kada je reč o onome na šta, kako je naveo, oni mogu da utiču.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, rekao je da je na sastanku podsetio da Zajednica srpskih opština nije formirana duže od decenije, a da je to bila obaveza koja je upravo u Briselu potpisana i dogovorena.
"Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti u regionu", naveo je.
"Ukupan ton rasprave je bio pristojan i sa poštovanjem prema našoj zemlji i nadam se da će naš proces evropskih integracija da nastavi da napreduje bez obzira na ideološke i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih zemalja neretko izložena", još je rekao.
