Đedović Handanović: Odluka o nuklearki u Srbiji naredne godine

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da se trenutno rade analize i studije, koje preporučuje Međunarodna agencija za atomsku energiju, kako bi naredne godine Srbija mogla da donese konačnu odluku gde će graditi nuklernu elektranu i koja tehnologija će se koristiti.

"Urađena je preliminarna studija u kojoj je razmatrano kako i na koji način najbolje nuklerno postrojenje može da se integriše u naš energetski i prenosni sistem. Nastavićemo detaljne analize, pre svega zakonodavnog okvira, kako da se stvori lanac vrednosti u zemlji koji će doprineti gradnji nuklearnog objekta, koja je lokacija najpodobnija za takvo postrojenje, šta dodatno da se uradi da se osnaži prenosni sistem", kazala je Đedović Handanović na otvaranju četvrtog Beogradskog energetskog foruma.

Ona je podsetila da je pre 18 meseci, novinama u zakonodavstvu, Srbija omogućila da se razmatra korišćenje nuklearne energije na njenoj teritoriji.

"Ušli smo u prvu fazu razvoja nuklearnog programa. Ako naše komšije Slovenci, Bugari, Mađari, Rumuni mogu da imaju nuklerne elektrane, zašto ne bismo mi razmotrili tu opciju", rekla je ministarka i podsetila da je veliki broj građana Srbije, u vreme Jugoslavije, već živeo u zemlji sa neklearkom, onom u Kršku.

Ona je rekla kako razume da građane nejviše brine bezbednost rada nuklearnog postrojenja, ali je navela da će se ona zasnivati na naučnim podacima.

"Veća verovatnoća je da vas ujede ajkula nego da osetite posledice bilo kakvog nuklearnog incidenta. Imajući u vidu da u svetu ima 400 nuklearnih reaktora u 32 zemlje, da su u izgradnji još stotine rekatora, a da 30 zemalja trenutno razmatra korišćenje nuklearne energije. Meni to uliva poverenje", kazala je Đedović Handanović.

Istakla je da će glavni zadatak u narednom periodu biti informisanje domaća i svetske javnost, kako bi se ukazalo na prednosti, koristi i značaj korišćenja nuklerane energije i sprečile manipulacija javnim mnjenjem.

Đedović Handanović je rekla da je snabdevanje Srbije električnom ebergijom stabilno i da Elektroprivreda Srbije (EPS) četvrtu godinu posluje profitabilno, istićući da su u međuvremenu u rad pušteni novi kapaciteti, uključujući obnovljive izvore energije (OIE), pa je Srbija dobila 426 novih megavata proizvodnih kapaciteta. 

"Ukupni instalisani kapaciteti iz OIE povećani su sa 420 megavata pre četiri godine na 1.200 megavata danas, što je povećanje od gotovo tri puta", kazala je ona.

Naglasila je da Srbija ide ka zelenijem i modernijem energetskom sistemu, ali se "istovremeno nastavljaju značajne investicije u prenosnu mrežu i energetsku infrastrukturu, kako bi energetski sistem zemlje ostao stabilan i bezbedan".

"To znači da kontrolisano uvodimo u sistem OIE i za nas je ključno da energetska tranzicija ne ugrozi stabilnost energetskog sistema i sigurnost snabdevanja naših građana i privrede", kazala je ministarka.

Ukazala je i da je stepen implementacije politika u oblasti OIE u Srbiji, a prema izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice za 2025. godinu, dostigao oko 80 odsto, što je najviši nivo usklađenosti među ugovornim stranama te zajednice.

Govoreći o dekarbonizaciji i mehanizmu prekograničnog oporezivanja ugljenika Evropske unije (CBAM), koji je počeo da se primenjuje od početka godine, Đedović Handanović je navela da Srbija mora oprezno da upravlja tim procesom kako bi zaštitila konkurentnost privrede i stabilnost energetskog sistema. 

Ona je rekla i da je zbog primena CBAM-a, u porva tri meseca ove godine Srbija zabeležila pad u razmeni električne energije od 26 odsto.

Podsetila je da je, kako bi se ubrzala dekarbonizaciju, u Srbiji počela primenu Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, uz početnu cenu od četiri evra po toni ugljen-dioksida, što je niže od evropskih 70 evra po toni. 

Niskom cenom emisije gasova sa efektom staklene bašte se, kako je objasnila, izbegava nagla promene cene električne energije za građane, ali i štiti konkurentnost srpske industrije, održava sigurnost snabedevanja i stabilnost poslovanja energetskih preduzeća, ali će teret najviše snositi EPS, pa su u toku konsultacije da se prizna veći nivo poreskog kredita da bi se omogućili pozitivniji novčani tokovi elektroprivrede. 

"Do ulaska u EU Srbija će biti spremna da se integfriše u evropski ETS, ali još ne vidimo održivo rešenje za zemlje sa visokom udelom uglja u proizvodnji struje, poput Srbije, sa kojim bi se prevazišla nekompatibilnost primene CBAM-a i spajanje ovdašnjeg tržišta sa EU tržištima", kazala je ministarka.

Dodala je da očekuje tehničku i finansijsku podršku od zemalja EU i Evropske komisije, "imajući u vidu visok udeo fosilnih goriva u energetskom miksu zemalja regiona, a to ne može da se promeni preko noći".

Govoreći o planovima za ulaganje u narednom periodu, Đedović Handanović je  podsetila i da je planom "Srbija 2030-2035" predviđeno oko 14,4 milijarde evra ulaganja u energetski sektor, od čega će najveći deo biti usmeren u nove proizvodne kapacitete, prenosnu mrežu i gasnu infrastrukturu. 

Precizirala je da će se najviše ulagati u proizvodne kapacitete, oko 6,5 milijardi evra, od 2023. do 2035, a da je okosnica tog razvoja izgradnja reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", dok će dodatnu sigurnost obezbediti nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu.

"Nastaviće se i ulaganje u čiste izvore energije, a planirana je izgradnja barem 1.000 megavata novih kapaciteta", kazala je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, u prenosnu mrežu planirana su ulaganja od 2,4 milijarde evra, a do 2035. planiranaj je izgradnja više od 1.000 kilometara dalekovoda i tri velike trafostanice, kao i rekonstrukcija ili izgradnja više od 4.000 trafostanica, revitalizacija oko 13.000 kilometra postojeće mreže, ali i digitalizacija sistema.

"Cilj je pokrivenost pametnom brojilima za oko 80 odsto korisnika", navela je ona.

Ministarka je dodala i da su planirane i dve nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i ulaganja od oko 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu. 

"Time će se Srbija pozicionirati kao tranzitna zemlja i gasno čvorište u jugoistočnoj Evropi", kazala je Đedović Handanović. 

Ona je poručila i da Srbija mora da gradi više energetskih kapaciteta, te da je nužno snažnije regionalno povezuje.

"Energetska bezbednost jednaka je nacionalnoj bezbednosti i naš posao je da je održavamo na najvišem mogućem nivou", zaključila je ministarka.

Na dvodnevnom Beogradskom energetskom forumu, u organizaciji portala Balkan Green Energy News, učestvovaće više od 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja, uključujući ministre energetike iz regiona, predstavnike međunarodnih organizacija, investitore i vodeće kompanije iz energetskog sektora, sa ciljem definisanja pravaca energetske sigurnosti u izazovnim geopolitičkim okolnostima.

Biće održano nekoliko panel diskusija, obraćanja i prezentacije, a teme o kojima će se govoriti su energeska bezbednost, stabilnosti snabdevanja i ubrzanje energetske tranzicije.

Među ključnim temama, kako je najavljeno, biće i dekarbonizacija energetskog sektora, digitalizacija, integracija obnovljivih izvora energije, otpornost energetskih sistema, kao i izazovi koje regionu donosi primena CBAM regulative Evropske unije.