Lorkovski: Odgovor na energetsku krizu u integrisanim i dekarbonizovanim tržištima

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski izjavio je danas, na otvaranju Beogradskog energetskog foruma, da je odgovor na trenutnu energetsku krizu i ublažavenje sličnih sitacija u budućnosti u integrisanim i dekarbonizovanim energetskim tržištima i istakao da Zapadni Balkan više nema vremena da odlaže energetske reforme neophodne za priključenje tržištu Evropske unije (EU). 

Prema njegovim rečima, svi na Balkanu koji se bave energetikom trenutno postavljaju ista pitanja - kako smanjiti posledice sadašnje energetske krize i kako sprečiti buduće poremećaje.

"Jedini odgovor na oba pitanja je integrisana, dekarbonizovana energetska tržišta, kakva promovišu EU i Energetska zajednica", rekao je Lorkovski. 

On je naveo da Zapadni Balkan i dalje ima znatan neiskorišćen potencijal obnovljivih izvora energije (OIE), te da energetska tranzicija može da transformiše region u čvorište čiste energije. 

Lorkovski smatra i da Zapadni Balkan ne može da čeka članstvo u EU kako bi sproveo reforme potrebne za priključenje dekarbonizovanom evropskom tržištu energije, jer bi to bilo preskupo, pogodilo bi osetljive kategorije stanovništva, a došlo bi i do gubitka konkurentnosti zbog zastarele infrastrukture i većih troškova proizvodnje.

Prema analizi Sekretarijata Energetske zajednice, komercijalno planirana prekogranična razmena električne energije regiona sa državama članicama EU u prvom kvartalu 2026. pala je za 25 odsto, što je, prema oceni Larkovskog, posledica početka primene Mehanizma prekograničnog oporezivanja ugljenika EU (CBAM).

On je istakao i da energetska tranzicija treba da se posmatra kao razvojna prilika, a ne samo kao problem, naglašavajući da je za uspeh ključno veće tržište i sigurnost za investitore. 

Lorkovski je ukazao i na to da je Srbija usvojila zakonodavstvo potrebno za integraciju svog tržišta električne energije sa onim u EU, precizirajući da se do 16. maja očekuje mišljenje Evropske komisije o usklađenosti. 

Prema njegovim rečima, u slučaju pozitivnog mišljenja, Srbija će ući u fazu čiji je cilj obezbeđivanje ugovorne i tehničke spremnosti za povezivanje tržišta.

On smatra da i ostale ugovorne strane Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana treba da prate taj put da bi region izgradio veće tržište koje je privlačnije za investitore. 

Ukazao je i da je za privlačenje zelenih ulaganja nužno uspostaviti predvidive sisteme klimatskog upravljanja, ali i postepeno uvođenje sistema određivanja cene ugljenika usklađenih sa standardima EU. 

Na dvodnevnom Beogradskom energetskom forumu, u organizaciji portala Balkan Green Energy News, učestvovaće više od 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja, uključujući ministre energetike iz regiona, predstavnike međunarodnih organizacija, investitore i vodeće kompanije iz energetskog sektora, sa ciljem definisanja pravaca energetske sigurnosti u izazovnim geopolitičkim okolnostima.

Biće održano nekoliko panel diskusija, keynote obraćanja i prezentacije, a teme o kojima će se govoriti su energeska bezbednost, stabilnosti snabdevanja i ubrzanje energetske tranzicije.

Među ključnim temama, kako je najavljeno, biće i dekarbonizacija energetskog sektora, digitalizacija, integracija obnovljivih izvora energije, otpornost energetskih sistema, kao i izazovi koje regionu donosi primena CBAM regulative Evropske unije.