U Skupštini Srbije počela rasprava o izmenama četiri izborna zakona

Politika | 12.05.2026 | 10:40

Poslanici Skupštine Srbije, danas su, oko 13.00 časova počeli objedinjenu raspravu o izmenama četiri izborna zakona, koje je predložio poslanik vladajuće Srske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.

To su Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu.

Te zakonske predloge i danas u Parlamentu obrazlaže Petrašinović koji je ranije kazao da su pripremljeni u skladu s preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

S druge strane, deo opozcije i stručne javnosti smatra da su te izmene kozmetičke i da ne doprinose sprečavanju zlouptreba izbornog procesa za koji optužuju vlast.

Cilj izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima je, piše u tom pravnom aktu, unapređenje postupka izbora odbornika skupština lokalnih samouprava u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR-a o izborima za narodne poslanike od 17. decembra 2023.

Usvajanje tog zakona je povezano s usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, jer se rešenja u oba zakonska predloga zasnivaju na istim preporukama ODIHR-a.

U obrazloženju piše i da je predviđeno da se uklone ograničenja davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste da bi se promovisali pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja.

Navedeno je i da su izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima predvidjeni preciziranje kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za podnošenje i proglašenje tih lista da bi bile sprečene zlouptrebe u toj oblasti.

Tekst tog zakonskog predloga sačinjen u skladu sa poslednjim komentarima ODIHR-a od 17. aprila 2026.

Cilj zakonskog predloga o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je navedeno , je unapređenje postupka njihovog izbora u skladu s preporukama iz Konačnog izveštaja ODIHR o izborima održanim 17. decembra 2023.

Izmene se tiču, kako je ukazano, unapređenja kapaciteta organa za sprovođenje izbora i postupka kandidovanja, kao i kandidovanje izbornih lista nacionalnih manjina.

Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu previđa, između ostalog, predviđa razumno kratke rokove od 20 dana za postupanje suda o zahtevima za odlučivanje u izbornom sporu.

Zasedanje Parlamenta danas je počelo oko 10.00 časova, a posle poslaničkih pitanja vlaadajuća većina je odbila niz predloga opocizije u vezi dopune dnevnog reda.

Počelo zasedanje Skupštine, na dnevnom redu Petrašinovićevi izborni zakoni, izvestilac Mrdić

Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na kojoj bi trebali da razmatraju set predloga izbornih zakona, urađenih posle preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koje je predložio poslanik Srpska narpedne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.

Prethodno, pre izbornih zakona, što je praksa utorkom, poslanici mogu da postavljaju pitanja za ministre koji bi trebalo da Skupštini dostave pisane odgore

Radi se o setu predloga izmena zakona koji se odnose na - izbor narodnih poslanika, lokalne izbore, izbor predsednika Republike i Ustavni sud.

Tokom prošle nedelje održana su četiri javna slušanja o paketu izbornih zakona u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

Petrašinović je, tada, istakao da su izmene zakona predložene u skladu sa preporukama ODIHR-a, uz tvrdnju da su odraz želje da se reformišemo izborno zakonodavstvo kako bi i kasnije, kad izbori prođu, rezultati bili prihvatljivi za vlast i opoziciju.

Naveo je i da je to samo deo aktivnosti na daljem unapređenje izbornog zakonodavstva i izbornog procesa.

Prema njegovim rečima, ključni predlozi se odnose na povećanje stručnih kapaciteta članova biračkih odbora i skraćivanje rokova u kojima će Ustavni sud odlučivati o predmetima koji se odnose na rezultate izbora.

Međutim, iz opozicije i stučne javnosti iznet je niz niz primedbi, uz tvrdnju da ih vlast nije uvažila i sa zahtevom da se povuku iz skupštinske procedure, pa će, navedeno je, sa ovakvim izmenama zloupotrebe postati lagalne, kao što je, na primer, odreba da jedan birač može da podrži više izbornih lista.

Takođe se navodi da su ignorisane ključne preporuke koje se odnose na sprečavanje zloupotrebe biračkog spiska, funkcionersku kampanju, pritiske na birače, medijsku neravnopravnost i institucionalnu kontrolu izbora.

Kao izvestilac na skupštinskoj sednici određen je predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić, poslanik SNS, inače predlagač nedavno usvojenog seta pravosudnih zakona koji moraju da se menjamu u skladu da mišljenjem Venecijanske komisije.

Opozicioni postavili niz pitanja na sednici Skupštine, iz vlasti se javio samo Mrdić da uzvrati

Tokom postavljanja pitanja poslanika, na koja bi iz ministarstava trebali da odgovore pisano Skupštini, opozicija je zatražila odgovore na različite teme, od korupcije, sudbine državnih apoteka, slučaja nestale devojčice Danke Ilić, o struji, dok se ispred vladajuće koalicije javio samo jedan poslanik

Poslanik Stranke slobode i pravde Branko Miljuš imao je pitanje za premijera Đuru Macuta da li je prijavio nekog od ministara za korupciju podsetivši da je predsednik države Aleksandar Vučić na sednici vlade kojoj je prisustvovao rekao da neki od njih žive lepo - "tašna, mašna i kombijacija".

"Macut je na pitanje Vučića da li zna za to odgovorio potvrdno. Sistemski je građana veza vlasti i organizovanog kriminala. Po promeni vlasti biće uvedena tužilačka policija pa ćete odgovarati", poručio je Miljuš.

Poslanik Naronog pokreta Srbije – Novo lice Srbije Borislav Novaković konstatova je da su računi građana za struju enormno uvećani kao rezultat "pljačke" koji vlastima služe kao "bankomati".

"Ne tražimo milost već pravdu, stručnost umesto partijske knjižice", rekao je Novaković, prema čijim rečima su u poslove EPS uključene i osobe koje imaju timove "batinaša".

Prema njegovim rečima, "bojler je postao luksuz, uključivanje postaje hrabrost i za budžet", kao i da je neophodno da se prag ulaska u crvenu zonu podigne.

Poslanik Ekološkog ustanka Milica Marušić Jablanović upitala je ministra Zlatibora Lončara kako može da spava kada zna da žene zaposlene u državnoj Apoteci Beograd ne primaju mesecima platu i nemaju zdravstveno osiguranje

"Vlast je odustala od državnih apoteka u nečijem interesu, da li će te druge apoteke pružati usluge kakve su ove, koje su se pokazale koliko vrede i kod poplava u Obranovcu", rekla je Marušić Jablanović.

Ona je istakla da fiziološki rastvor nije mogao da se dugo nađe u apotekama iako je bio potreban građanima.

Poslanik Radničke partije - Ruske stranke Irina Živković, iz Bora, je navela da se ništa ne zna šta se dešava sa slučajem nestale dovojčice Danke Illć sem "tabloidno-španskih" pisanja kako bi se sakrine druge teme.

Takođe, pitala je, gde su informacije o slučaju Dalibora Dragijeća, za šta, kako je navela, postoje informacije da je preminuo jer je nad njim primenjena prekomerna sila.

Poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić optužio je vrhovnog tužioca Zagorku Dolovac i šefa Tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića da opstruiraju postupak da se utvrdi ko je ubio advokata Mišu Ognjanovića.

"SNS se bori za istinu i pravdu, to je naša politiku, politika Aleksandra Vučića", rekao je Mrdić.