Srbija povećava izdvajanja za zaštitu biodiverziteta, ali i dalje nedovoljno

Srbija iz godine u godinu povećava ulaganja u zaštitu biodiverziteta, ali su ta sredstva bar trostruko manja od onoga što je potrebno da bi se postigli ciljevi ne samo u očuvanju prirode, nego i jačanju otpornosti na klimatske promene i smanjenju ekonomskih rizika.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Srbija kontinuirano povećava sredstva za očuvanje zaštićenih područja i da je ove godine izdvojeno 730 miliona dinara i dodatnih 300 miliona za podršku lokalnim samoupravama na čijoj se teritoriji nalaze zaštićena područja.

Pavkov je na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana biodiverziteta kazala da nije zadovoljna stanjem na terenu i da će se u narednom periodu fokusirati više na ono što je suština za zaštitu biodiverziteta i da će u tom cilju intenzivno raditi na promeni upravljača zaštićenih područja na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i na promeni korisnika ribarskih područja.

"Ni za jedno ni drugo nisam zadovoljna kako na terenu stvari funkcionišu. To mora da bude povratna sprega i da obe strane imaju isti cilj. Nažalost na terenu trenutno nije takva situacija", rekla je Pavkov, dodajući da su finansijska sredstva koja država izdvaja za zaštićena područja povećana sa 200 miliona dinara 2020. na više od milijardu ove godine.

Ipak, prema rečima finansijskog eksperta projekta BioFin Ace Ilića, i dalje postoji veliki jaz između izdvajanja i potreba za zaštitu biodiverziteta.

Ilić je rekao da su od 2022. do 2024. godine ukupna izdvajanja za biodiverzitet bila oko 40 miliona dolara, a da nacrt programa zaštite prirode predviđa 46 miliona za naredne tri godine.

"Analize koje se trenutno rade pokazuju značajno veće potrebe. Inicijalni iznos je 136 miliona dolara, što je trostruko više od trenutnih rashoda", kazao je Ilić na konferenciji "Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja, Srbija na putu ka CBD COP17" u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu.

Ilić je kazao da postoji potencijal da se sredstva preusmere ka oblastima koje su strateški važne i u kojima se sa dodatnim izdvajanjima mogu očekivati značajni i brzi rezultati.

Takođe je, prema njegovim rečima, potrebno smanjiti negativan uticaj koji imaju subvencije štetne po biodiverzitet.

"Ključni nalaz analize je da su potrebna značajno veća izdvajanja za biodiverzitet, unapređenje sistema finansiranja, optimizacija postojećih resursa, usmeravanje investicija tako gde su najveće potrebe i gde će se stvoriti dugoročna otpornost", rekao je Ilić.

Da bi se premostio jaz u finansiranju, Ilić je istakao da ne može da se koristi samo jedan instrument, nego kombinacija rešenja uz povezivanje javnog i privatnog sektora.

Prema njegovim rečima, važno je unaprediti efikasnost i vidljivost javnih ulaganja, razviti nove inovativne finansijske mehanizme kao što je na primer plaćanje za ekosistemske usluge, i uključivanje privatnog sektora.

Stalni predstavnik Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš izjavio je na skupu da biodiverzitet pruža podršku ekonomskim aktivnostima i ekosistemima, jača otpornost na klimatske promene i garantuje blagostanje zajednica.

"Biodiverzitet nije trošak, već investicija u otporniju, konkurentniju i inkluzivniju budućnost. Tranzicija usmerena ka prirodi može da umanji dugoročne ekonomske rizike. Ulaganjem u rešenja zasnovana na prirodi, održivo upravljanje zemljištem i zaštićena područja Srbija može da poveća otpornost na poplave, suše i druge posledice klimatskih promena", rekao je Beriš.

On je istakao da se Srbija odlikuje bogatim biodiverzitetom i da njene zdrave šume, travna i vlažna staništa obezbeđuju sigurnost vodnih resursa i podržavaju poljoprivredu, energetsku otpornost, turizam i javno zdravlje.

"Kako bismo sačuvali prirodna bogatstva za buduće generacije, uz podršku međunarodnih i nacionalnih partnera, tokom poslednje tri godine smo pomogli sprovođenje 42 lokalne inicijative za očuvanje retkih vrsta i njihovih staništa. Ove inicijative već pomažu u obnovi i revitalizaciji ključnih ekosistema u zaštićenim područjima kao što su Nacionalni park Tara, Fruška gora i klisura reke Gradac", istakao je Beriš.

On je dodao da UNDP pomaže Srbiji da razvije plan finansiranja biodiverziteta koji treba da pomogne u obezbeđivanju održivih dugoročnih investicija u prirodu i integrisanju biodiverziteta u nacionalni ekonomski plan.

"Još ima vremena da se preokrene gubitak biodiverziteta", istakao je Beriš.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlota Samelin ocenila je da je Srbija ostvarila napredak u pogledu zaštite biodiverziteta, da je poboljšala institucionalni okvir, ali da ostaju značajni izazovi i da postoji jaz između posvećenosti i primene.

Semelin je istakla važnost rešenja zasnovanih na prirodi, kao i ključnu ulogu upravljača zaštićenih područja.

"Koristeći Zelenu agendu EU kao mapu puta, Švedska jača zaštitu i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme u Srbiji kroz međusektorska partnerstva i mobilizaciju finansiranja za biodiverzitet. Švedski pristup zasnovan na ekosistemima podrazumeva posmatranje prirode kao ključne infrastrukture - obnavljanjem i upravljanjem močvarnim ekosistemima, istovremeno se bavimo izazovima u oblasti klime, vode i biodiverziteta, uz ostvarivanje konkretnih koristi za ljude i privredu," izjavila je švedska ambasadorka.

Biodiverzitet, obnova i zaštita ekosistema, jedan je od pet stubova Zelena agende za Zapadni Balkan, regionalne razvoje strategije koja sledi principe Evropskog zelenog dogovora sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2025. godine.

Ministarka Pavkov je istakla da je Srbija dom velikog broja retkih i endemičnih vrsta od izuzetnog regionalnog i međunarodnog značaja, i da u njoj živi 66 odsto svih evropskih vrsta ptica, više od 44 odsto briofita, gotovo 19 odsto vaskularne flore i 51 odsto slatkovodnih riba.

U Srbiji više od 2.600 biljnih vrsta ima status zaštite, od čega je više od 1.700 strogo zaštićeno.

"Nažalost, svedoci smo da klimatske promene, prekomerno korišćenje prirodnih resursa i gubitak staništa sve više ugrožavaju ekosisteme. Zato Srbija zaštitu prirode postavlja kao jedan od svojih strateških prioriteta", kazala je Pavkov.

Ministarka je dodala da su u prethodnom periodu napravljeni značajni iskoraci i da je proglašeno 470 zaštićenih područja, što čini 10,7 odsto teritorije Srbije pod zaštitom.

Srbija takođe radi na unapređenju zakonodavnog okvira, rekla je Pavkov i dodala da je u toku proces izrade strateškog programa zaštite prirode sa akcionim planom.

"Vlada Srbije je utvrdila nacionalne ciljeve za sprovođenje Kunming-Montrealskog globalnog okvira za biodiverzitet, koji obuhvataju obnovu ekosistema, jačanje sistema zaštićenih područja, očuvanje ugroženih vrsta, održivo korišćenje prirodnih resursa i borbu protiv invazivnih vrsta", kazala je Pavkov.

Ministarka je dodala da će država raditi na jačanju ekološke mreže primenom inovativnih i rešenja zasnovanih na prirodi i da je u tom smislu važan početak novog projekta Natura 2000 koji se realizuje uz podršku pretpristupnih fondova EU.

"Povećanje biodiverziteta nije samo stručni zadatak, niti politika jedne vlade ili jedne institucije, nego obaveza svakog pojedinca. To je vrlo kompleksan odnos prema životu koji delimo i nasleđu koje ostavljamo budućim naraštajima", kazala je Pavkov.

 

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.