SIPRI: Broj pripadnika mirovnih misija prepolovljen za 10 godina

Broj pripadnika međunarodnih misija u svetu je prepolovljen za 10 godina i njihova održivost je dovedena u pitanje usled geopolitičkih tenzija, političkog pritiska i finansijskih kriza, prema novoj analizi koju je danas objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

Zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, u mirovnim operacijama bilo je raspoređeno 78.633 pripadnika, što je 49 odsto manje nego 2016. godine i najmanje od 2000. godine.

Iako je broj opadao tokom cele decenije, 2025. godine je zabeležen najveći međugodišnji pad, za 17 odsto, saopštio je SIPRI.

Direktor Programa za mirovne operacije i upravljanje konfliktima SIPRI-ja Jair van der Lijn izjavio je da bi, ako se ovako nastavi, moglo da dođe do dramatičnog slabljenja multilateralnog upravljanja konfliktima i potiskivanja na marginu institucija poput UN, zbog kombinacije finansijskih, političkih i geopolitičkih faktora.

"Rezultat će verovatno biti više sukoba, a ovi sukobi će verovatno imati još teže posledice po civile, jer države napuštaju dugo uspostavljene norme", rekao je on.

Tokom prošle godine bilo je aktivno ukupno 58 multilateralnih mirovnih operacija u 34 zemlje ili teritorije širom sveta, tri manje nego 2024, navodi se u izveštaju objavljenom uoči Međunarodnog dana mirovnih snaga Ujedinjenih nacija 29. maja.

U podsaharskoj Africi i Evropi bilo je 18 misija, na Bliskom istoku i u severnoj Africi (MENA) 14, Americi pet, a u Aziji i Okeaniji tri.

Gotovo tri četvrtine (73 odsto) pripadnika bilo je raspoređeno u samo pet misija, od kojih četiri u podsaharskoj Africi.

Svih 10 zemalja sa najvećim doprinosom vojnog osoblja u multilateralnim mirovnim operacijama nalazilo se na globalnom Jugu, a na prvom mestu po broju pripadnika je Uganda.

Regionalne organizacije i savezi sa globalnog Severa – EU, NATO i OEBS – sproveli su 24 multilateralne mirovne operacije 2025. godini, dve manje nego u 2024. godini.

Ukupan broj pripadnika raspoređenih u tim misijama bio je 8.645 u decembru 2025. godine, što je 13 odsto više nego prethodne godine, prvenstveno zbog pojačanja KFOR-a, navodi SIPRI u izveštaju i dodaje da je NATO povećao broj pripadnika te misije od eskalacije tenzija između Kosova i Srbije 2023. godine.

EU je 2025. godine sprovela 15 misija i operacija u okviru svoje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, u kojima je učestvovalo ukupno 2.724 pripadnika.

SIPRI navodi da je došlo do krize u finansiranju mirovnih misija UN jer najveći donatori nisu na vreme ili u potpunosti platili svoje obaveze.

U julu 2025. godine, mirovne operacije UN suočile su se sa manjkom od dve milijarde američkih dolara, više od 35 odsto njihovog ukupnog budžeta od 5,6 milijardi dolara za 2024–25. godinu, zbog čega je nekoliko misija moralo da značajno smanji broj osoblja.

SIPRI navodi da su u Savetu bezbednosti UN "tvrdokorni zahtevi i pretnje vetom stalnih članica" komplikovali odluke o obnavljanju operativnih mandata, kao na primer u slučaju misije u Libanu.

U saopštenju se dodaje da od 2014. nije pokrenuta nijedna nova mirovna operacija pod vođstvom UN, ali da je bilo nekoliko misija koje su pokrenule regionalne organizacije, kao što su Afrička unija, Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Međutim, navodi SIPRI, i te organizacije su se kao i UN borile sa nedovoljnim finansiranjem i zastojem u donošenju odluka o mirovnim operacijama, na primer u Sudanu i Ukrajini, zbog geopolitičkih rivalstava.

Viši istraživač SIPRI-ja Klaudija Fajfer Kruz rekla je da regionalnim organizacijama nedostaju ključni kapaciteti kada je u pitanju uspešna, integrisana izgradnja mira, a istovremeno imaju problem s nedostatkom finansiranja i nemogućnošću postizanja dogovora poput UN.

"Kako upravljanje konfliktima pod vođstvom UN opada, ono ostavlja sve veći jaz koji alternativni modeli ne mogu da popune", kazala je Kruz.

SIPRI je istakao da su u Savetu bezbednosti UN i regionalnim telima predlozi za nove ili rekonfigurisane operacije često propadali zbog političkih podela, otpora države domaćina i problema oko finansiranja.

"U ovom kontekstu, odgovori na međunarodne krize sve više izlaze izvan uspostavljenih institucionalnih okvira multilateralnih mirovnih operacija i umesto toga poprimajuju oblik jednostranih, bilateralnih i ad hok aranžmana koji su često više militarizovani i direktno pod uticajem interesa uključenih država", navodi se u saopštenju.