Odbrana EU je snažna i bez SAD, ali pati od manjka saradnje i egoizma članica

Evropske članice NATO, i bez SAD, u nekim ključnim vojnim kategorijama imaju premoć nad Rusijom, ali  bezbednost Evrope nagrizaju manjak saradnje i nacionalni egoizmi, pokazuje danas objavljena studija međunarodne organizacije Grinpis. 

Podaci o vojnim izdvajanjima pokazuju da su Evropske članice NATO i Kanada prošle godine izdvajale znatno više od Rusije, navodi u studiji nemački ogranak Grinpisa. Zajedno su u odbranu 2025. godine uložile oko 626 milijardi dolara (oko 540 milijardi evra), a Rusija je u istom periodu uložila približno 190 milijardi dolara.

Najubedljivija je, prema istraživanju Grinpisa, premoć kod borbenih aviona (Evropa i Kanada 2.215, a Rusija 1.064), ratnih brodova (143 prema 34) i artiljerije (15.896 prema 5.976).

Autori studije su ustanovili da, i  u promenjenoj transatlantskoj realnosti, evropske članice NATO i Kanada raspolažu ogromnim odbrambenim resursima, što prema najnovijem istraživanju važi i za opciju da se SAD povuku iz alijanse. 

Međutim, bezbednosna politika EU trpi zbog nekoordinisanog i skupog takmičenja u odbrambenim projektima. U studiji se ističe da Evropi nedostaje "zajednička bezbednosna koncepcija", da zajednička spoljna i bezbednosna politika "ima reč zajednička samo u imenu", i da "zbog različitih, često nacionalnih interesa u EU vlada spoljnopolitička i bezbednosna kakofonija".  

Kao primer neuspeha te politike EU zbog nacionalnih interesa, u studiji se navodi transportni helikopter NH90, koji je za osam zemalja proizveden u 17 različitih varijanti, zbog čega je izostala ušteda koju bi donela velika produkcija. Najnoviji primer je i svađa Nemačke i Francuske oko prvenstva u projektu novog sistema borbenih aviona FCAS, a i kad je reč o tenkovima, članice EU koriste jedanaest različitih tipova.

Autori istraživanja ukazuju da bi potencijali koji nedostaju bez SAD mogli da se neutrališu ciljanim i koordinisanim evropskim ulaganjem. "Studija pojašnjava da budućnost Evrope zavisi od njene sposobnosti da zajednički deluje. Istovremeno, ostaje od ključnog značaja da se o dugoročnoj bezbednosti ne razmišlja samo kroz vojnu prizmu", navodi se u studiji.

Među preporukama Grinpisa je da EU zadrži i unapredi svoju ulogu kreatora mira kroz diplomatiju. Potrebna je navodi se, i detaljna analiza realnih pretnji, pošto se u sadašnjim raspravama o finansiranju gotovo i ne postavlja pitanje koncepcije bezbednosne politike, potrebe za odbrambenim potencijalima i tehnološke transformacije vojnih strategija. 

Ocenjuje se i da Evropa mora da se osposobi za odbranu, a ne za rat i da su potrebni zajednički evropski napori usmereni na stvaranje kredibilne odbrambene sposobnosti. Zajednički evropski projekti, prema oceni autora studije, zahtevaju jasne državne okvire i redukciju broja ključnih odbrambenih industrija na nacionalnom nivou.

Autori sugerišu i jačanje parlamentarne kontrole pošto je Evropska komisija, iako to nije bilo predviđeno, preuzela sve funkcije u oblasti odbrambene politike, a te funkcije moraju da budu predmet kontrole Evropskog parlamenta.

Konačno, neophodna je koordinacija EU i NATO "jer su potrebne institucionalne mere predostrožnosti, kako bi se odredile jasne rukovodeće odgovornosti u bezbednosnoj i spoljnoj politici", piše u studiji.