Veliki broj članica EU protivi se smanjenju sredstava za koheziju i poljoprivredu

Grupa od 16 zemalja Evropske unije objavila je zajedničku izjavu u kojoj se zahteva da se u narednom višegodišnjem budžetu EU ne smanjuju sredstva koja će članice dobiti za kohezionu i za zajedničku poljoprivrednu politiku.

U dokumentu, koji je sastavljen na inicijativu Rumunije, zemlje potpisnice su istakle da se fondovi za regionalnu politiku, poljoprivredu i ribarstvo, prema predlogu budžeta Evropske komisije, jedini suočavaju sa realnim smanjenjem, iako će budžet za sedmogodišnji period od 2028. do 2034. godine biti veći od sadašnjeg.

Zemlje potpisnice su zatražile da se u nacrtu budžeta predvidi veća ukupna alokacija sredstava iz budžeta članicama EU, koje će novac zatim same nameniti poljoprivredi, regionalnoj politici ili eventualno za druge prioritete, prenele su agencije.

Izjavu su, pored Rumunije, potpisale i Bugarska, Češka, Hrvatska, Estonija, Grčka, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka, Španija i Mađarska. 

Reč je o zemljama koje, zbog stepena razvoja, više novca dobijaju iz budžeta EU nego što u njega uplaćuju.

U deklaraciji se ističe da programi kohezije, odnosno ulaganja u smanjivanja regionalnih razlika u razvoju među članicama EU, i zajedničke poljoprivredne politike (CAP) značajno doprinose ciljevima Unije i da su najvidljiviji za građane.

"Sledeći Višegodišnji finansijski okvir mora i dalje da osigura dovoljno sredstava za politike koje proizlaze iz obveza iz Ugovora, kao što su koheziona politika, zajednička poljoprivredna politika i zajednička politika ribarstva, koje igraju ključnu ulogu u osiguranje regionalne konvergencije, privrednog rasta i bezbednosti hrane”, piše u izjavi.

Zemlje potpisnice izjave se ujedno protive sve učestalijoj pojavi da se novi prioriteti i rešavanje vanrednih situacija financira preusmeravanjem sredstava iz fonda za koheziju. U izjavi se naglašava da je potrebno da budžet odgovori i na nove izazove, kao što su bezbednost, energetika i ekonomska konkurentnost.  

Mediji pišu da je zahtev 16 zemalja EU usledio nakon što su najbogatije članice, koje ujedno i najviše uplaćuju u kasu EU, izrazile nameru da se deo sredstava iz fondova za koheziju preusmeri u digitalizaciju, odbranu i konkurentnost. 

Te takozvane frugalne države, među kojima su Nemačka, Francuska, Austrija, Švedska, Danska i Holandija, protive se povećanju budžeta i bilo kakvom novom zaduživanju. 

Zemlje iz grupe "prijatelji kohezije" zauzimaju se za reprogramiranje i fleksibilniju otplatu dugova povezanih sa fondom Sledeća generacija EU kao i za eventualno novo zaduživanje Unije na tržištu kapitala izdavanjem zajedničkih obveznica EU. 

Italijanski portal EUnews.it procenjuje da je zajednička izjava 16 država EU svojevrsni izraz nepoverenja Evropskoj komisiji.