Šef IEA upozorava EU da bi ublažavanje sankcija na ruske energente bilo pogrešno

Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol rekao je danas da bi "kucanje na vrata Rusije" bilo ponavljanje ranijih grešaka, čak i dok EU trese cenovni šok nastao zbog zatvaranja Ormuskog moreuza.

Agencija je istovremenu upozorila na najveću krizu energetske bezbednosti do sada.

U intervjuu za briselski portal Juronjuz, Birol je rekao da bi ublažavanje sankcija na rusku energiju bilo "velika greška" evropskih zemalja jer se blok suočava sa drugim energetskim šokom za četiri godine.

EU razmatra mere za olakšavanje pritiska cena energije na članice. Pritisak je posledica krize u Ormuskom moreuzu, na ključnoj ruti kojom ide petina svetskih isporuka nafte, nakon što je Teheran zatvorio taj prolaz u martu.

Dešavanja na Bliskom istoku doprinela su rastu cena nafte za 65 odsto, prema procenama Evropske komisije. U međuvremenu je cena gasa više nego udvostručena.

Brisel je ipak odbacio očekivanja da bi sankcije na ruske energente, čak i preko trećih zemalja, mogle da budu ublažene.

Stav direktora IEA je isti kao EU i on je, nakon što je Agencija danas objavila izveštaj u kome upozorava "na najveću krizu bezbednosti energije sa kojom se svet do sada suočio", za Juronjuz rekao da bi "kucanje na vrata Rusije bila velika grešeka".

"Evropa je platila svoju preteranu zavisnost 2022. Jednom je to greška, drugi put već nije. Postoje mnoge druge opcije koje bi Evropa trebalo da razmotri, sigurnije u smislu energetske, spoljne i odbrambene politike", rekao je Birol za briselski portal.

Ranije ovog meseca SAD su najavile produžavanje ukidanja sankcija na rusku naftu na moru za 30 dana dok je Velika Britanija ublažila restrikcije na uvoz ruskog goriva za avione i dizel rafninisan u drugim zemljama.

EU je pak odbila da ublaži mere tvrdeći da finansiranje Moskve preko energije, direktno ili indirektno, jedino može da pomogne da se rat Rusije u Ukrajini produži. Popuštanje sankcija odbacio je i evrokomesar za ekonomuju Valdis Dombrovskis u odvojenom intervjuu za Juronjuz.

Ipak, rastuće cene energenata potpiruju tenzije među članicama EU i italijanska premijerka Đorđa Meloni prošle nedelje je pisala Komisiji da je energetska kriza važna koliko i odbrana i da EU tako treba da je tretira.

IEA inače u novom godišnjem izveštaju "Svetske investicije u energetiku" ocenjuje da bi poremećaji povezani sa zatvranjem Ormuskog moreuza mogli da nadmaše one izazvane naftnom krizom sedamdesetih godina prošlog veka i predviđa intenzivniji pritisak na diversifikaciju uvoza energije.

U izveštaju se prognozira da će globalne investicije u energetiku ove godine dostići 3,4 hiljade milijardi dolara.

Očekuje se da se sa oko 2,2 hiljade milijardi dolara finansiraju mreže, skladištenje, goriva sa malom emisijom, nuklearna energija, obnovljiva i elektrifikacija. Oko 1,2 hiljade milijardi dolara otići će u naftu, gas i ugalj.

Birol je rekao da će tekuća kriza imati trajan uticaj na Evropu ističući vezu između ekonomske i energetske bezbednosti.

"Evropska konkurentnost i evropski suverenitet ključno će zavisiti od njene energetske strategije", istakao je Birol dodajući da je, po njegovom mišljenju, evropska energetska budućnost elektrifikacija i da bi "trebalo da elektrifikujemo naše ekonomije što je više moguće".

Prvi čovek Agencije je rekao i da će nuklearna energija biti potrebna u fazi prelaska sa fosilnih goriva na obnovljiva.

Birol je takođe rekao da Evropa na planu energetike nije uvek pravila dobre izbore, da je bilo mnogo grešaka, i da sada treba da se donesu prave odluke jer je to u središtu suvereniteta kontinenta.