Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), u danas objavljenom godišnjem izveštaju, uočila je alarmantne nivoe govora mržnje i njegovo sve veće banalizovanje širom Evrope. Ksenofobični diskurs postao je rasprostranjeniji, uključujući i u kontekstu izrade strožih imigracionih politika, navodi se u izveštaju.
Etničko ili nacionalno poreklo često su među najčešćim osnovama za govor mržnje, a slede religija, državljanstvo, seksualna orijentacija i rodni identitet, konstatuje se u izveštaju.
Romi su često meta govora mržnje i često se predstavljaju kao pretnja javnoj bezbednosti ili zdravlju. Antisemitski i antimuslimanski govor mržnje i dalje su veoma prisutni u zvaničnoj statistici različitih evropskih zemalja, na nivou znatno višem nego pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i rata u Gazi koji je usledio. Ksenofobična retorika ponekad se prepliće sa anti-crnačkim rasizmom, posebno na internetu i u sportu. Kada je reč o LGBTI-fobiji, transrodne osobe i dalje su naročito česta meta, navodi se.
ECRI takođe ukazuje da su strani državljani, LGBTI osobe, Romi i muslimani glavne mete političkog govora mržnje zasnovanog na negativnim stereotipima i dezinformacijama, naročito tokom izbornih perioda. Kampanje dezinformacija koje dolaze iz inostranstva takođe izazivaju sve veću zabrinutost.
"Govor mržnje ne pogađa samo pojedince već društvo u celini", naglasio je predsednik ECRI Bertil Kotje (Cottier).
"Kada se ljudi osećaju nesigurno zbog toga ko su ili zbog toga kako ih drugi doživljavaju, mogu se osećati isključeno i povući iz javnog života. Zato govor mržnje šteti ne samo žrtvama i pogođenim zajednicama već i samoj demokratiji. Politički lideri, javni funkcioneri i operateri internet platformi trebalo bi u potpunosti da prepoznaju svoju ulogu i odgovornost, odbace govor mržnje i promovišu inkluzivne narative", dodao je.
ECRI podseća da je više puta podsticala samoregulaciju protiv govora mržnje među političkim partijama, naročito kroz potpisivanje Povelje evropskih političkih partija za nerasisističko i inkluzivno društvo. Narativi koji se suprotstavljaju govoru mržnje trebalo bi da budu pozitivno prepoznati i podsticani, ukazuje se.
Kao još jedan veliki izazov u državama članicama Saveta Evrope navodi se delovanje protiv sadržaja mržnje na internetu, koji se brzo i široko šire putem društvenih mreža i platformi za razmenu poruka.
Korišćenje anonimnih profila i botova otežava efikasnu istragu i sankcionisanje. Moderiranje velikih količina sadržaja mržnje na internetu i efikasna saradnja između nadležnih organa, tehnoloških kompanija i civilnog društva, uz očuvanje prava na slobodu izražavanja, mogu biti veoma zahtevni zadaci. Korišćenje AI u borbi protiv govora mržnje na internetu može dati rezultate, iako je primena takvih alata još relativno ograničena, navodi se
"Veštačka inteligencija ima stvarni potencijal za otkrivanje i upravljanje sadržajem mržnje na internetu", rekao je Bertil Kotje.
"Ali njena upotreba mora ići ruku pod ruku sa snažnim ljudskim nadzorom i jasnim kanalima za prijavljivanje govora mržnje na internetu, uključujući i preko ‘pouzdanih prijavljivača’, kako bi vlade i internet posrednici mogli efikasno da deluju", zaključio je.
ECRI naglašava važnost razvoja odgovarajućeg zakonodavnog okvira i inkluzivnih politika. Međutim, neke grupe, poput Roma ili muslimana, prečesto ostaju izostavljene iz mera za sprečavanje i borbu protiv govora mržnje, jer se zaštita njihovih prava uglavnom ne smatra politički ili izborno isplativom, navodi ECRI. Generalno nizak nivo poverenja u policiju među tim i drugim visokorizičnim grupama dovodi do nedovoljnog prijavljivanja govora mržnje.
Zabrinjavajući trend koji je ECRI primetila jeste da su pojedinci i organizacije (poput poslanika, aktera civilnog društva i sudija) koji se suprotstavljaju rasističkom i LGBTI-fobičnom govoru mržnje i sami postali žrtve govora mržnje ili pretnji, uključujući pretnje smrću.
ECRI navodi da je od suštinskog značaja stvaranje bezbednog građanskog prostora za javno istupanje i obezbeđivanje zaštite od pokušaja podrivanja aktivnosti protiv mržnje.
Poseban problem je, dodaje ECRI, rastući uticaj govora mržnje na decu i mlade, kako kao potencijalne žrtve tako i kao počinioce, naročito na internetu, što ugrožava njihovu dobrobit.
Podeljeni i mržnjom obojeni narativi mogu se veoma lako širiti u školama, a nastavnici nisu dovoljno pripremljeni da odgovore na takve situacije. ECRI podseća da obrazovanje o ljudskim pravima, kao i medijska pismenost, mogu biti od ključnog značaja za suzbijanje govora mržnje i van interneta i na internetu, kao i za jačanje otpornosti mladih na rasizam i netoleranciju.
Novi demokratski pakt za Evropu, inicijativa koju je pokrenuo Savet Evrope radi obnove i jačanja demokratske posvećenosti širom Evrope, pružiće priliku za dodatno učvršćivanje principa borbe protiv mržnje širom kontinenta, oslanjajući se na monitoring ECRI i relevantne standarde Saveta Evrope, naglašava se u godišnjem izveštaju.
ECRI je telo Saveta Evrope za monitoring ljudskih prava, specijalizovano za pitanja borbe protiv rasizma, netolerancije i diskriminacije u Evropi, priprema izveštaje i izdaje preporuke državama članicama.
