Bekerat: Srpske vlasti treba više da rade na objektivnom predstavljanju prednosti članstva u EU
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je danas da je od najveće važnosti osigurati snažnu podršku građana Srbije procesu pristupanja EU za šta je potrebno da imaju objektivnu sliku, zasnovanu na činjenicama, o prednostima članstva i da se u tom smislu očekuje veća odgovornost srpskih vlasti u borbi protiv dezinformacija.
"Očekujemo od srpskih vlasti urade više na promovisanju i predstavljanju objektivne i na činjenicama zasnovane slike o tome koliko bi članstvo u EU donelo građanima Srbije. To nije posao samo za EU, treba to da radimo u bliskoj saradnji sa vlastima, ali i civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama", kazao je ambasador EU na panel diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).
Na skupu su predstavljeni i rezultati nedavnog istraživanja CEP-a, prema kojima članstvo Srbije u EU podržava 39,8 odsto ispitanika, 33,8 odsto je protiv, a 26,4 odsto ima neutralan stav.
Bekerat je rekao da ga ohrabruje činjenica da vidimo blagi porast podrške javnog mnjenja članstvu, pre svega među mlađim generacijama.
"Ali očigledno smo daleko od toga da budemo zadovoljni činjenicom da oko 40 odsto populacije podržava članstvo u EU s obzirom da je naša ponuda Srbiji neverovatno atraktivna i kada je u pitanju ekonomska podrška, rast životnog standarda ali i podrška reformama i demokratskim i nezavisnim institucijama", rekao je Bekerat.
On je rekao da treba bolje komunicirati o iskustvima koje članstvo pruža, pomenuvši programe kao što su Erazmus plus, Diskaver EU, Horajzon, čiji je cilj da građani Srbije steknu iskustvo iz prve ruke o pozitivnim stranama Unije.
Međutim, ti programi su usmereni uglavnom prema mladima i privlače one koji već imaju pozitivan stav prema članstvu u EU, rekao je Bekerat i dodao da je izazov kako dopreti do onih koji su neodlučni ili se protive pridruživanju.
Ambasador EU je istakao da ne treba potceniti uticaj dezinformacija i izazov kada postoji nedostatak objektivnih i jasnih činjenica, podsetivši na izveštavanje srpskih medija o navodnim namerama evropskih zemalja da sprovedu "obojenu revoluciju" u Srbiji.
"To je očigledno imalo uticaj na javno mnjenje i očekujemo od srpskih vlasti da preuzmu veću odgovornost u borbi protiv tih dezinformacija", rekao je Bekerat.
Ambasador Irske u Srbiji Kevin Kolgan je izjavio da je važno slušati ljude, ozbiljno ih shvatiti i delovati u skladu sa tim.
"Naš posao kao vlade je da ubedimo stanovnike u važnost EU i koristi koje članstvo donosi", rekao je Kolgan.
Irska, koja 1. jula preuzima predsedavanje EU, objaviće prioritete svog predsedavanja za oko dve sedmice, rekao je Kolgan i dodao da će proširenje sigurno biti jedan od prioriteta.
Podsetivši da je Irska bila predsedavajuća EU u vreme velikog proširenja 2004, kada je primljeno 10 članica, Kolgan je rekao da je cilj njegove zemlje ponovo da tokom predsedavanja u drugoj polovini godine "nadogradi napredak koji su zemlje kandidati postigle".
Kolgan je rekao da se od zemalja kandidata očekuje da poštuju vrednosti na kojima je Unija izgrađena.
"EU je pre svega izgrađena na skupu vrednosti. Delimo zajedničko razumevanje vrednosti demokratije, transparentnosti, odgovornosti, jednakosti, ljudskih prava i vladavine prava. Te osnovne zajedničke vrednosti prožimaju sve aktivnosti Unije i svaka država članica i one koje žele da se pridruže razumeju da se to od nas očekuje. Ne postoje prečice do ovih vrednosti", kazao je Kolgan.
Sigurno i potsticajno civilno društvo, novinari koji pozivaju na odgovornost, zaštita i razumevanje razlika u mišljenjima su obaveza koju, kako je dodao, treba da preuzmu i zemlje koje žele da postanu članice Unije.
Programska direktorka CEP-a Milena Mihajlović Denić izjavila je novinarima da je jedan od zaključaka istraživanja da su građani koji su liberalno, kosmopolitski orijenisani, za koje bi se očekivalo da su najbliži vrednostima EU i da bi najviše podržavali članstvo, poslednjih godina upravo to ljudi koji se osećaju sve više razočarani Unijom, ne kao idejom, nego u praksi.
"To su građani koji najviše primećuju kada EU žrtvuje svoje vrednosti radi geopolitičkih i ekonomskih interesa u Srbiji, najviše primećuju diskrepancu između onoga što su proklamisane vrednosti i onoga što se dešava u praksi. Ti građani vide EU kao manje kredibilnu, verodostojnu u njenom ponašanju i ophođenju prema Srbiji i kao posledica toga njihova podrška članstvu može opasti", rekla je Mihajlović Denić.
Ona je istakla da je ključno da EU bude što kredibilnija i iskrenija u svom nastupu prema Srbiji.
"Ono što su preporuke i nalazi u godišnjim izveštajima EU, koji itekako primećuju opadanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, treba da predvodi akcije EU i u tom smislu izjave evropskih zvaničnika i postupci EU treba da budu zasnovani na tim vrednostima koje promoviše EU kako ne bi dalje dolazilo do razočarenja i opadavanje podrške kod građana Srbije", rekla je Mihajlović Denić.
Jedna od preporuka istraživanja je da EU ne pokušava da komunikacijskim alatima rešava nešto što je posledica ličnih opservacija i iskustva građana.
"Ključno je da EU više investira u iskustva koja će građane Srbije približiti EU, odvesti u Uniju da steknu lično iskustvo i sa druge strane da EU više približi Srbiji", rekla je Mihajlović Denić.
U tom cilju se, dodala je, preporučuje fazno pristupanje Uniji, čija je poenta da se koristi od članstva primećuju što ranije u procesu pristupanja, da se steknu iskustva pre nego što se dođe do vrata EU.
Viši istraživač CEP-a Marko Todorović rekao je da je zabrinjavajuće to što nešto više od trećine građana ne smatra EU kredibilnim partnerom.
Prema rezultatima istraživanja, 44 odsto veruje da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji nego da postane razvijena demokratija, a više od trećine ispitanika smatra da je EU spremna da toleriše nazadovanje u demokratiji i vladavini prava sve dok je Beograd spreman da sarađuje u normalizaciji odnosa s Prištinom.
Takođe, 41,8 odsto ispitanika smatra da EU nastoji da integriše Srbiju zbog pristupa litijumu i strateškim sirovinama što je, prema rečima Todorovića, pogrešna percepcija jer kritične sirovine nisu ni na koji način deo pregovaračkog procesa.
Todorović je istakao da su, i pored toga što građani Srbije kritikuju EU, oni svesni geografije i ekonomske razmene s Unijom i da ne postoji alternativa evropskom putu Srbije.
