Micotakisova Nova demokratija i zvanično predložila korenite izmene ustava

Vladajuća konzervativna grčka Nova demokratija podnela je parlamentu u Atini svoj predlog obimnih izmena ustava, potvrdio je danas lider te stranke i premijer Kirijakos Micotakis.

Micotakis je rekao da je reč o korenitim reformama koje sežu od krivične odgovornosti ministara, pa do izbora rukovodećih kadrova u pravosuđu, piše dnevnik Katimerini.

Promene se odnose i na garancije protiv retroakivnih poreza, i na vezivanje zaštićenog statusa zaposlenih u javnoj upravi sa analizom njihove efikasnosti. 

"Ovo predstavlja mapu puta koja modernizuje društveni i politički sistem, i bavi se decenijama starim problemima, ujedno krčeći put za velike reforme koje su zemlji potrebne za napredak u 21. veku", napisao je premijer na društvenim mrežama.

Micotakis i visoki zvaničnik Nove demokratije Evripidis Stilijanidis, u maju su predstavili plan reformi ustava koji uključuje 30 članova, piše portal parapolitika.gr.

Pored izmena u statusu ministara i javnih službenika, reforme predviđaju novi član prema kojem upotreba veštačke inteligencije mora da doprinosi ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava.

Predviđen je produžetak obaveznog školovanja sa devet na jedanaest godina, kao i mogućnost osnivanja privatnih, neprofitnih univerziteta. 

Izmene predviđaju i mogućnost glasanja poštom za birače koji žive u Grčkoj i produžetak mandata šefa države sa sadašnjih pet, na šest godina. Ukida se i diskreciono pravo vlade da uz pozivanje na vanredne nacionalne potrebe zahteva raspuštanje parlamenta i prevremene izbore.

Ministri se obavezuju da daju detaljne odgovore parlamentarnim kontrolnim telima, a postaje obavezna i sistematska komunikacija poslanika sa njihovim izbornim telom, kao i transparentnost u prenošenje legitimnih kolektivnih interesa na izvršnu vlast. 

Sudijama će tri godine posle penzionisanja biti zabranjeno da u bilo kom svojstvu učestvuju u vladi, da budu imenovane na političke dužnosti ili imenovane u vladina nezavisna tela, piše provladin portal Parapolitika.

Među predlozima je i ustavna zašita grčke zastave kao trajnog simbola države i kulture i zaštita grčkog jezika kao izraza kulture i nasleđa i žive veze sa helenskim svetom. 

Katimerini pojašnjava da je podnošenje predloga izmena u parlamentu tek početak dugotrajne i složene procedure i rasprave o ustavnoj reformi.

Promene ustava u Grčkoj moraju da budu usvojene u dva uzastopna saziva parlamenta, između kojih su izbori, i to kvalifikovanom većinom glasova.