Evropska narodna partija gura EU ka modelu manjinske vlade

Evropski parlament je u prošlosti uvek funkcionisao na podršci i poverenju proevropskih političkih grupacija političkog centra, ali u novije vreme sve više liči na parlament neke države sa manjinskom vladom koju prevodi Evropska narodna partija (EPP), ocenjuje Centar za evropske političke studije (CEPS).

Institut sa sedištem u Briselu kao primer navodi inicijativu EPP o znatnom pooštravanju migracione politike, koju je u Evropskom parlamentu uspela da realizuje uz podršku stranaka krajnje desnice.

CEPS piše da parlament EU "nikada nije funkcionisao kao neki tradicionalni nacionalni parlament" i "nikada nije imao strukturu koju bi karakterisao model 'vlast protiv opozicije'".

U tom parlamentu su većinu uvek imale političke grupacije EPP, desnog centra, ili Socijalista i demokrata, levog centra. Na izborima 2019. im se kao akter pridružila i liberalna centristička grupacija Obnovimo Evropu, piše CEPS.

"Međutim, parlament izabran 2024. godine je drugačiji. On se i dalje oslanja na EPP kao na najveću poilitičku grupu, koja je sa S&D i Obnovimo Evropu formirala većinu prilikom izbora Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije, stvarajući tako 'platformu Lajen'. Ali kako je mandat odmicao, rastuće nepoverenje među tri političke grupacije zasenilo je njihovu saradnju", ocenjuje CEPS.

CEPS piše da se krhko savezništvo tri političke grupacije sada redovno biva stavljeno na ispit prilikom zahteva za glasanje o poverenju Fon der Lajen i njenoj Komisiji što uvek iznova zahteva pregovore proevropskih stranaka političkog centra, a da su i partije krajnje levice i krajnje desnice u parlamentu shvatile da raspolažu tim oružjem.

Uz to, EPP je sada otkrio i mogućnost da formira alternativnu parlamentarnu većinu, piše CEPS, navodeći da je u početku većina sa tri krajnje desne grupacije u parlamentu bila smatrana samo tehničkom mogućnošću, ali da sada postaje uobičajena opcija.

Pa iako EPP i dalje insistira da ne sarađuje sa tim krajnje desnim partijama, ta saradnja je postala uobičajena za neke ključne elemente agende Evropske unije, a poslanici S&D i Obnovimo Evropou u parlamentu često ostaju nadglasani, navodi Centar.

I konačno, CEPS treći pokazatelj kretanja Evropskog parlamenta pod EPP u pravcu nacionalnih parlamenata i manjinske vlade vidi u činjenici da i sama ta politička grupacija može da bude preglasana.

Kao primer CEPS navodi odluku parlamenta iz januara 2026. da sporazum između EU i zemalja Merkosura uputi na procenu Evropskom sudu pravde, zato što su protiv EPP udruženo glasali Zeleni, partije krajnje levice i desnice i pojedi "odmetnuti" poslanici stranaka centra. 

Tendencija klizanja parlamenta u pravcu sistema manjinske vlade pomeniće, prema oceni Instituta, celokupnu politiku u EU. Kratkoročno, može da osnaži parlament kao ključnog donosioca odluka, ali sve češća saradnja EPP sa kranjom desnicom preti da postepeno sruši labavi sporazum o podršci i poverenju sa drugim političkim grupacijama centra. 

Pred toga, parlament rizikuje i da legitimizuje ekstremnu desnicu, koja je i dalje uglavnom evroskeptična i antidemokratska, ocenjuje CEPS.

"Za EU kao celinu rizici su još i veći. Sa strukturom sličnom onom u državama sa manjinskom vladom, EP postaje daleko više nepredvidljiv. Kod budućih zakonodavnih inicijativa, Evropska komisija će morati da kalkuliše sa različitim potencijalnim većinama, pri čemu neće znati koja će na kraju dana pobediti", piše CEPS.

Ocena instituta je da će to zahtevati daleko više vremena, političke enrgije, napora i daleko veću saradnju evropskih institucija, da će istovremeno komplikovati i donošenje inicijativa i pregovore o njima, a možda i minirati ili značajno izmeniti neke ključne delove agende EU.