Profesor Anđelković: Beograd se noću ne hladi zbog manjka zelenila i prekomerne betonizacije
Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 30.06.2026
|
access_time
14:20
Profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković rekao je danas da podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije za Beograd i okolne gradove jasno pokazuju da se centar glavnog grada zagreva neuporedivo brže od drugih gradova u okolini, zbog manjka zelenila.
"U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada", rekao je, kako je saopšteno, Anđelković koji je odbornik pokreta Kreni-Promeni.
Dok Zagreb u svom urbanom jezgru ima, kako je naveo, 23 odsto zelenih površina, centralne opštine u Beogradu imaju svega devet odsto pod šumom i zelenilom, a sam centar svega oko dva odsto.
Beograd, prema njegovim rečima, ima prosečno 41,9 vrelih noći godišnje, a Zagreb 10 takvih noći po godini u zadnjoj dekadi.
Broj vrelih noći u Beogradu povećan je, kako je naveo, 573 odsto u odnosu na ranije decenije.
"Podaci za centralne beogradske opštine su alarmantni. Pre par decenija prosek je iznosio svega 7,3 tropske noći godišnje, kada temperatura ne pada ispod 20 Celzijusovih stepeni", rekao je Anđelković.
Tokom rekordne 2024. godine zabeleženo je, prema njegovim rečima, čak 60 takvih noći, a u većini njih temperature su bile preko 26-27 Celzijusovih stepeni i nisu padale niže cele noći. Dodao, ukazuje Anđelković.
Dodao je su u 2025. godini zabeležene 42 takve noći, što znači da ekstrem postaje nova realnost".
"Problem je u tome što je prekomerna betonizacija stvorila toplotna gradska jezgra. Asfalt i beton tokom dana upiju vrelinu, a pošto imamo svega devet odsto zelenila, grad nema čime da se ohladi. Ta akumulirana toplota onda tokom cele noći zrači direktno u stanove", rekao je Anđelković.
Istakao je da urbanizam mora hitno da se promeni i predložio da se odmah zaustavi betoniranje svake slobodne površine bez plana za zelenilo, kao što je primer usvojenog Plana detaljne regulacije za "Bajdinu" i potencijalno betoniranje 53 hektara zelenila i šuma u tom delu Zvezdare.
"Trebalo bi uložiti u zelene krovove i vertikalne zelene zidove na zgradama gde je to tehnički moguće. I najvažnije da se krene u masovnu sadnju drveća u najužem centru grada gde god postoji ta mogućnost jer bez toga Beograd će psotati nemoguć za život", rekao je Anđelković.
"U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada", rekao je, kako je saopšteno, Anđelković koji je odbornik pokreta Kreni-Promeni.
Dok Zagreb u svom urbanom jezgru ima, kako je naveo, 23 odsto zelenih površina, centralne opštine u Beogradu imaju svega devet odsto pod šumom i zelenilom, a sam centar svega oko dva odsto.
Beograd, prema njegovim rečima, ima prosečno 41,9 vrelih noći godišnje, a Zagreb 10 takvih noći po godini u zadnjoj dekadi.
Broj vrelih noći u Beogradu povećan je, kako je naveo, 573 odsto u odnosu na ranije decenije.
"Podaci za centralne beogradske opštine su alarmantni. Pre par decenija prosek je iznosio svega 7,3 tropske noći godišnje, kada temperatura ne pada ispod 20 Celzijusovih stepeni", rekao je Anđelković.
Tokom rekordne 2024. godine zabeleženo je, prema njegovim rečima, čak 60 takvih noći, a u većini njih temperature su bile preko 26-27 Celzijusovih stepeni i nisu padale niže cele noći. Dodao, ukazuje Anđelković.
Dodao je su u 2025. godini zabeležene 42 takve noći, što znači da ekstrem postaje nova realnost".
"Problem je u tome što je prekomerna betonizacija stvorila toplotna gradska jezgra. Asfalt i beton tokom dana upiju vrelinu, a pošto imamo svega devet odsto zelenila, grad nema čime da se ohladi. Ta akumulirana toplota onda tokom cele noći zrači direktno u stanove", rekao je Anđelković.
Istakao je da urbanizam mora hitno da se promeni i predložio da se odmah zaustavi betoniranje svake slobodne površine bez plana za zelenilo, kao što je primer usvojenog Plana detaljne regulacije za "Bajdinu" i potencijalno betoniranje 53 hektara zelenila i šuma u tom delu Zvezdare.
"Trebalo bi uložiti u zelene krovove i vertikalne zelene zidove na zgradama gde je to tehnički moguće. I najvažnije da se krene u masovnu sadnju drveća u najužem centru grada gde god postoji ta mogućnost jer bez toga Beograd će psotati nemoguć za život", rekao je Anđelković.
