Evropska komisija priprema predloge za reformu proširenja

Evropska komisija radi na predlozima za reformu procesa proširenja sa ciljem da povrati kontrolu nad debatom koju sada u velikoj meri oblikuju države članice i da izbegne da teret diskusija o novim zaštitnim merama padne isključivo na najnaprednijeg kandidata, Crnu Goru.

Briselski portal Juronjuz piše danas da se zemlje EU pripremaju za stratešku debatu o reformi procesa pristupanja na sledećem samitu lidera EU u oktobru i da Komisija pre samita planira predloge koji bi pomogli da ponovo preuzme inicijativu, ili bar da izbegne gubitak potpune kontrole nad diskusijom.

"Videli smo doprinose nekoliko država članica o ovoj temi. Komisija takođe radi na tom pitanju. Radujemo se predstojećoj strateškoj diskusiji o proširenju i reformama na sastanku Evropskog saveta u oktobru ove godine", rekao je portparol Komisije za briselski portal.

Juronjuz podseća na nekoliko dokumenata u kojima su pojedine članice EU iznele ideje o reformi procesa pristupanja.

Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg predložile su u junu jačanje postojećih mehanizama zaštite kako bi se sprečilo demokratsko nazadovanje i kršenje vladavine prava nakon pristupanja Uniji, poučeni iskustvom Mađarske za vreme vlasti Viktora Orbana.

Prema predlogu Nemačke i Francuske o postepenoj integraciji zemljama kandidatima bi bilo omogućen pristup određenim evropskim programima i jedinstvenom tržištu pre punopravnog članstva, a nemački kancelar je predložio i status "pridruženog članstva" za Ukrajinu.

Predlozi se još razmatraju na najvišem političkom nivou u Evropskoj komisiji, koja takođe radi na unutrašnjim reformama kako bi se EU pripremila za proširenje i obezbedilo funkcionisanje Unije sa više od 30 članica.

Dok bi dublja reforma procesa pristupanja mogla doći pre ili kasnije, posebno da bi zemlje kandidati osetile ranije koristi od članstva i ostale motivisane za sprovođenje reformi, diskusija o jačim zaštitnim merama za nove članice je već u toku, piše Juronjuz.

Predlozi Evropske komisije imaju za cilj da unaprede diskusiju o zaštitnim merama osmišljenim da spreče demokratsko nazadovanje novih članica kada se završi proces pristupanja.

"Razmišljamo o tome kako bi se mogle osmisliti zaštitne mere u okviru budućih ugovora o pristupanju. Cilj je jednostavan: osigurati da se obaveze preuzete tokom pregovora, posebno one povezane s 'osnovama', poštuju i nakon pristupanja", rekao je portparol Komisije.

Namera je i da se izbegne da teret diskusije padne na Crnu Goru, koja je najviše napredovala u pristupnim pregovorima i koja ima cilj da postane članica 2028. godine.

Izrada Ugovora o pristupanju Crne Gore je počela pre nekoliko sedmica, pa postoji rizik da ta zemlja, kako piše briselski portal, postane "poligon za testiranje" budućih pridruživanja.

"Ako ovo uradite sa Crnom Gorom, moglo bi da izgleda kao da su kažnjeni jer su dobro radili. Teret ne može biti isključivo na Crnoj Gori, to mora da bude pravedan proces", rekao je zvaničnik EU upoznat sa ovim pitanjem.

Ostaje nepoznato kako će druge članice prihvatiti ovaj potez Komisije. Neke bi mogle da pozdrave to što Komisija preuzima inicijativu, dok bi druge mogle to videti kao pokušaj preuzimanja moći da bi povratila kontrolu nad diskusijom.

"Ima mnogo ideja, ali to su samo ideje. Neke su čak i nejasne. Nema konsenzusa", rekao je drugi zvaničnik EU.

Proces proširenja je dobio na zamahu u poslednjih godinu dana, a Komisija je već pokazala nameru da uvede strože zaštitne mehanizme. U Paketu proširenja za 2025. Komisija je istakla da bi budući Ugovori o pristupanju trebalo da sadrže jače mere zaštite od nazadovanja u ispunjenju obaveza preuzetih tokom pregovora o pristupanju, kao i da nove članice moraju da nastave da štite i održavaju uspeh u pogledu vladavine prava.

Zaštitne mere nisu novost u procesu proširenja EU. Raniji ugovori o pristupanju sadržali su zaštitne mere koje su se odnosile na ekonomska pitanja, kršenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i nedostatke u primeni zakona o pravosuđu i unutrašnjim poslovima, a važile su tri godine nakon pristupanja.

Ugovor o pristupanju Hrvatske, poslednje zemlje koja je postala članica 2013, uključivao je novi mehanizam praćenja svih obaveza preuzetih tokom pregovora, sa fokusom na pravosuđe i osnovna prava, posebno nezavisnost i efikasnost pravosuđa, rešavanje slučajeva ratnih zločina, zaštitu manjina i pitanje izbeglica.

Neke od novih zaštitnih mera koje se predlažu idu mnogo dalje i uključuju kazne za eventualno kršenje zakona, kao što se suspenzija finansiranja ili ukidanje prava glasa pri donošenju odluka, čemu se pojedine države protive tvrdeći da se time krši osnovni princip EU o jednakosti članica.

Druge, manje kontroverzne zaštitne mere odnose se na potencijalno produženje prelaznih perioda, kao na primer privremen ograničen pristup tržištu rada za građene novih članica.

Još jedna ideja na stolu je obavezno članstvo u Evropskom javnom tužilaštvu za nove članice.

Juronjuz navodi da bi bili potrebni jasni kriterijumi i mehanizam za objektivnu procenu demokratskog nazadovanja kako bi se izbegla politizacija procesa.

Stručnjak za Balkan i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Florijan Biber ocenio je da bi jačanje zaštitnih mera moglo da ublaži zabrinutost zemalja koje su tradicionalno bile skeptične po pitanju proširenja.

"Rezultat bi mogao da bude veća verovatnoća ratifikacije (Ugovora o pristupanju)", rekao je Biber za Juronjuz.