Pavkov: Stroža kontrola i veće kazne za zagađivače životne sredine

Ona je, predstavljajući predlog tog zakona u Skupštini Srbije, istakla da je u okviru pregovora za članstvo u EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, Srbija preuzeta obavezu postepenog usklađivanja sa pravom EU.

"Mi ovaj posao ne radimo samo zato što smo preuzeli međunarodnu obavezu, već pre svega što je u interesu građana naše zemlje", rekla je Pavkov.

Predlogom zakona se, prema njenim rečima, uređuju uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole (IPPC) za industrijska postrojenja i aktivnosti koje mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu i materijalna dobra. 

To, kako je rekla, znači da se na jednom mestu sagledavaju uticaji svih medijuma životne sredine i aktivnosti koje potencijalni operater mora da preduzme kako bi se sprečilo zagađenje ili, gde to nije u potpunosti moguće, zagađenje svelo na najmanju moguću meru.

"Usvajanjem ovog predloga jača se odgovornost zagađivača, uvodi strožija kontrola i visoke kazne za nepoštovanje uslova predviđenim integrisanim dozvolama i uvodi se i obaveza operatera da snosi troškove sancije štete", kazala je ministarka.

Uvodi se, kako je navela, i obaveza obaveštavanja nadležnog organa radi identifikacije novih i postojećih postrojenja i aktivnosti za koje je predviđena integrisana dozvola.

Istakla je da se predloženim zakonom unapređuje sistem izdavanja integrisnaih dozvola kroz propisivanje graničnih vrednosti emisija, uvode se opšte obavezujuća pravila koja će olakšati postupanje nadležnih organa lokalne samouprave za određene indusrijske aktivnosti, kao što su farme.

Pavkov je rekla i da se jača uloga tehničke komisije koja je uključena od samog početka i pružaće stručnu podršku nadležnom organu tokom celog postupka izdavanja integrisane dozvole, zatim se uvodi digitalizacija u sistem podnošenja i izdavanja integrisane dozvole.

Takođe, kako je rekla, uspostavlja se i centralni registar i baza podataka o izdatim dozvolama, kao i razmena informacija i konsultacija u slučajevima kada rad postrojenja može imatu prekogranični uticaj na životnu sredinu.

Pavkov je ocenila da Ministarstvo zaštite životne sredine predloženim propisima šalje poruku da želi da "usvaja nove standarde u održiv razvoj i sinergiju ekonomije i ekologije u najboljem interesu građana Srbije".

Navela je da kada se govori o industrijskom zagađenju, najbolje dostupnim tehnikama i nadležnostima, reč je o rešenjima za unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta i o rešenjima koja doprinose tome da je "razvoj Srbije istovremeno i snažan i ekološki odgovoran".

Pavkov je navela da su od 2004. godine do 2019. izdate 33 integrisane dozvole, a od 2020. do kraja 2025. još 35 novih dozvola.

"Podaci jasno pokazuju da je u poslednjih šest godina sistem značajno ubrzan, da su institucije radile efikasnije i da je država napravila iskorak u boljoj kontroli industrijskih emisija. Novim propisima se stvara preduslov da nastavimo još brže i efikasnije", rekla je Pavkov.