U EU traje tiha borba oko nadležnosti za spoljnu politiku

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas već je mesecima na udaru kritike, što je delom posledica teških spoljnopolitičkih tema, ali i njenog komplikovanog odnosa sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, piše nemački Tagesšau.

O konfliktu između predsednice Evropske komisije i predstavnice za spoljne poslove u Briselu se sve češće diskutuje i na otvorenoj pozornici, navodi na sajtu Tagesšau, informativni program nemačke javne televizije ARD.

Na jednoj manifestaciji u bavarskom parlamentu, bivši evropski komesar Ginter Etinger je govorio o "međusobnim podbadanjima koja troše puno energije". Prema rečima Etingera, člana nemačke konzervativne CDU, u Komisiji koju vodi Fon der Lajen vladaju predsednički, a ne kolegijalni odnosi, piše Tagesšau.

Istovremeno, njegov partijski kolega i predsedavajući spoljnopolitičkog odobra Bundestaga Armin Lašet otvoreno je zatražio ostavku Kaje Kalas.

Kritika je, piše Tagesšau, eskalirala otkako je Kalas navodno uporedila izraelsku vladu sa režimom aparthejda u Južnoj Africi.

Tagesšau piše da je sama Kaja Kalas rekla da "ne može neprestano da se bori protiv tih senki šta je navodno rekla, ili šta nije rekla iza zatvorenih vrata", i da treba "ostati na onom što je zvanično rekla, jer je to evropski stav koji zastupa".

U članku se ocenjuje i da je manevarski prostor Kaje Kalas ograničen jer spoljnopolitičke odluke u EU zahtevaju konsenzus, i da, iako mnogi imaju razumevanja za to što kao Estonka ima tvrd stav prema Rusiji, to slabi njenu  poziciju diplomate, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini.

"Ako čovek malo posluša šta se govori u Briselu, u osnovi se radi o načelnom pitanju - ko je ustvari nadležan za evropsku spoljnu politiku. EU ima šefa diplomatije tek od 2011. godine. Kada je Kalas poveren taj posao, svi su priželjkivali jedan snažan glas i jasno pozicioniranje, a sada joj upravo to prebacuju", piše Tagesšau.

Tagesšau piše da stvarni problem, koji daleko premašuje konkretne nesuglasice, glasi "ko ustvari predstavlja spoljnu politiku EU?"

Tu su, piše Tagesšau, lideri država koji su svesni svoje moće jer je spoljna i bezbednosna politika i dalje u nadležnosti članica EU, pa NATO, pa predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a i evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič, koji ima pristup i u Vašingtonu i u Pekingu.

Tagesšau piše da jedan interni francuski dokument sada predlaže tri reformske opcije za prevazilaženje te institucionalne blokade. 

"Spoljna politika bi mogla da bude poverena Komisiji, ili Evropskom savetu, dakle Košti i telu koje okuplja 27 šefova država ili vlada, ili bi položaj Kalas i spoljnopolitičke službe EEAS u arhitekturi moći EU mogao da bude značajno podignut i osnažen", piše Tagesšau.

Tagesšau piše da se sve tri varijante u ovom trenutku smatraju malo verovatnim, i da će bivša premijerka Estonije Kalas morati da se pomiri sa tim da će do daljnjeg sa bivšom nemačkom ministarkom Fon der Lajen pripremati predloge o kojima će će zatim odlučivati lideri članica EU.