Cementara Titan: Korišćenje alternativnih goriva je standard u poslovanju, potrebno i u Kosjeriću

Titan grupa je, od kupovine cementare u Kosjeriću 2002. godine, u zaštitu životne sredine uložila oko 30 miliona evra, a trenutno je u postupku dobijanja dozvole za upotrebu alternativnog goriva proizvedenog iz komunalnog otpada, koje je standard u poslovanju, a koje će pomoći u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, emisije CO2 i otpada na deponijama, kao i pojeftinjenju proizvodnje, izjavio je generalni direktor cementare u Kosjeriću Miroslav Gligorijević.

On je novinarima, prilikom obilaska cementare u Kosjeriću, koja ove godine slavi 50 godina poslovanja, kazao da pokušaji dobijanja dozvole za korišćenje alternativnog goriva, koju odavno imaju konkurentske cementare u Srbiji, jer to nije nova tehnologija, traje više od deceniju, pre svega zbog neodravanja lokalne samouprave.

"Mi smo trenutno u fazi pribavljanja sagalasnosti na Studiju procene uticaja na životnu sredinu za korišćenje goriva proizvedenog iz komunalnog otpada. Prethodna faza u postupku je bio javni uvid koji je završen krajem aprila", kazao je Gligorijević.

On se nada da će Ministarstvo zaštite životne sredine ubrzo nastaviti postupak prelaskom na sledeći korak, a to je prikupljnje primedbi koje su proistekle iz procesa javnog uvida i da će dati mogućnost da uprava cementare odgovori na njih i nastavi sa postupkom za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Podsetio je da cementrara u Kosjeriću od 2013. pokušava da obezbede dozvolu za alternativno gorivo koje je, kako je istakao, osnovni alat u cementnoj industriji za smanjenje emisije CO2.

"Dobili smo saglanost na tadašnju Studiju uticaja na životnu sredinu za korišćenje alternativnih goriva. Ta saglasnost je posle pet-šest godina analize, pritužbi, dorada potpisana u jeku kampanje za lokalne izbore u Kosjeriću i tako postala vruća politička tema. Rezultat je bilo storniranje saglasnosti", kazao je Gligorijević.

On je naveo da poslednjih gotovo 15 godina traju nerazumevanje i smetnje u smislu primedbi na bilo koji korak u vezi sa dozvolama, često kroz nezvanične prigovore, bez provere činjenica i situacije na terenu.

Dodao je da je tako 2017. cementara dobila građevinsku dozvolu za postrojenje za doziranje alternativnog goriva iz komunalnog otpada da bi nakon toga Opština Kosjerić pokrenula upravni spor da bi ceo postupak trajao do kraja 2023. godine.

"Kad se spor pokrene nemamao pravnu sigurnost da krenemo u realizaciju projekta i čekamo. Na početku 2024. Ministarstvo zaštite životne sredine je na osnovu svih presuda napravilo neku sitnu izmenu na osnovu koje se donese odluka, ali opština ponovo pokrene upravni spor i tako se vrtimo u začaranom krugu", naveo je Gligorijević.

Dodao je da pre nekoliko godina za predstavnike lokalne zajednice organizovana i posetu cementari u Solunu, koja posluje u sasatavu Titan grupe, kako bi se uverili da se alternativna goriva mogu koristiti bez uticaja na okruženje.

Cementara je kreirala i sajt alternativnagoriva.rs na kome se detaljno opisuju planovi i odgovara na najčešća pitanja i dileme u vezi sa projektom.

Gligorijević je kazao da bez obzira na ulaganje trećine ukupnih investicija u obasti zaštite životne sredine, kao i transparentnog poslovanju, cementar do sada nije uspela da uveri lokalnu vast u neophodnost upotrebe alternativnog goriva, čiji izostanak preti održivosti poslovanja.

Glogorijević je naglasio da bi korišćenje alternativnog goriva za poslovanje značilo manje izdatke, jer se trenutno upotrebljava petrol-koks, koji je najveći direktni trošak cementare.

"Alternatvna goriva se u razvijenim i ekološki osvešćenim zemljama koriste već decenijama. I koriste se sve više jer omogućavaju smanjenje emisije CO2, kao i bezbedno zbrinjavanje velikih količina otpada", kazao je on.

Istakao je i da cementara u Kosjeriću neće postati spalionica otpada, jer će se alternativno gorivo koristiti isključivo za proizvodnju cementa.

Gligorijević je objasnio da se u pećima neće spaljivati neprerađeni otpad, već gorivo pripremljeno iz prethodno obrađenog otpada koji je pogodan i bezbedan za kontrolisano sagorevanje, sa niskim emisijama, navodeći da se zbog visokih temperatura u procesu proizvodnj pepeo vezuje za kristalne rešetke materijala koji se peče i postaje sasatvni deo proizvoda, pa neće biti ni deponija pepela.

"Radili smo projekat za korišćenje komunalnog i neopsanog industrijskog otpada za gorivo", kazao je direktor cementre u Kosjeriću i naveo da je korišćenje ove vrste goriva u skladu sa principima cirkularne ekonomije, te da medicinski, radioaktivni i opasan industrijski otpad nisu obuhvaćeni Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu i neće se istiti u cementari.

On je ukazao da je plan da se alternativno gorivo priprema u blizini regionalnih deponija, što znači da neeće biti dovoženja i prerade otpada u Kosjeriću.

"Neće biti novih deponija. Organizovaćemo proizvodnju u blizini neke regionalne deponije gde ima materijala koji imaju visoku toplotnu vrednost, a ne mogu da se iskoriste za reciklažu. Bila je idealna deponija Duboko, ali sada se razmišlja o budućoj deponiji u Kleniću", kazao je Gligorijević.

Prema njegovim rečima, da je cementara u Kosjeriću u nekom razumnom roku dobili dozvolu za korišćenje alternativnog goriva, do sad bi sa deponije Duboko bilo zbrinuto bar pola miliona tona otpada.

"Kad dobijemo dozvolu trebaće dve do tri godine da krene upotreba alternativnog goriva. Tek treba da se napravi postrojenje za doziranje pripremljenog alternativnog goriva, da se obezbede izvori snabdevanja. Verovatno ćemo tražiti partnerstvo sa nekom od regionalnih deponija odakle bi preuzimali materijal, pre sortiranja, pripreme i deponovanja", kazao je direktor cementare u Kosjeriću.

Ukazao je da je projektovano da se oko 30 odsto toplotne energije potrebne za rad cementare dobija iz alternativnog goriva.

"Mi možemo da potrošimo, u okviru projekta koji razmatramo, oko 30.000 tona alternativnog goriva iz otpada godišnje. To može da pomogne nekoj deponiji u okolini da se reši dela smeća", rekao je Gligorijević.

Dodao je da Titanova cementara u Solunu, u gusto naseljenom području, na nekoliko kilometara od centra grada i obale, blizu zaleđa grada koje ima razvijenu poljoprivredu, u proizvodnji već koristi oko 40 odsto alternativnog goriva koje se sprema na obližnjim deponijama, bez posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Gligorijević je kao decenijske primere korišćenja alternativnog goriva naveo i Holcimove cementare u Austriji i Češkoj koje u proizvodnji koriste do 95 odsto, odnosno i do 100 odsto tog gorivo.

Govoreći o ulaganju cementare Kosjerić u zaštitu životne sredine, on je podsetio da je 2011. cementara bila prva fabrika u Srbiji koja je dobila integrisanu dozvolu za kontrolu i sprečavanje zagađenja (IPPC), a investirano je i u modernizaciju proizvodnje, unapređenje sistema za kontrolu emisija, digitalizaciju procesa proizvodnje i povećanje energtske efikasnosti.

"Invsticije u zaštitu životne sredine se nastavljaju. Prethodna velika investicija, ugradnja filtera, značajno unapredila zaštitu vazduha, a na kraju ove ili početkom naredne godine završićemo novo postrojenje za smanjenje emisije azotovih oksida. Naše emisije su višestruko niže od propisanih graničnih vrednosti, što su potvrdile i kontrole Agencije za zaštitu životne sredine, na meračima koji se naleze u neposrednoj blizini cementare", rekao je Gligorijević.

On je naveo da su merenja Agencije za zaštitu životne sredine zapravo pokazala da cementara nije uzrok povećanog zagađenja vazduga tokom zime, već da je razlog verovatno grejna sezona tokom koje se koriste drvo, ugalj i druge vrste goriva, jer je nivo zagađenja bio isti i kada je cementara radila i kada je zimi po četiri do šest nedelja van pogona.

Gligorijević je dodao da je cementara izgradila i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedno od prvih te vrste u Zlatiborskom okrugu.

"Postrojenje ima mogućnost za tretman i atmosfereskih voda, ali i tretman sanitarnih voda. Voda koji prođe tretman u tom postrojenju je čistija od vode koja se uzima iz reke Skrapež za hlađenje u proizvodnji. Zbog toga smo odlučili da vodu više ne vraćamo u Skrapež, već se vraća u rezervoar i kruži u sistemu i koristi za industrijsko hlađenje, a samo se manje od pet odsto potreba za vodom se zahvata iz reke", objasnio je on.

Dodao je da je cementara finansijski pomogla i gašenju dve kotlarnice na ugalj i jedne na mazut u osnovnoj i srednjoj školi i Domu zdravlja u Kosjeriću koji su priključeni na gradsku toplanu.

Nova investicija je i solarna elektana, od dva megavata, koja će se graditi za sopstvene potrebe.

"Počela je priprema projektne dokumentacije, za investiciju vrednu dva miliona evra. Za početak bi trebalo da zadovolji oko 10 odsto potrošnje energije potrebne cementari", naveo je Gligorijević.

Dodao je da cementara sa Elektroprivredom Srbije (EPS) ima sporazum o korišćenju pepela iz termoelektrana, ali da je za relizaciju potrebno da se najpre organizuje logistika, odnosnpovećaju kapaciteti utovara i prevoza.

Prema njegovim rečima, EPS sa cementara u Kosjeriću ima i potpisan memorandum o istraživanju istorijskih naslaga pepela.

"Titan Grupa poseduje tehnologiju za preradu pepele sa deponija, koju je kupio pre više od 10 godina, a koja omogućava razdvaja nesagorelog i sagorelog delaa pepela koristi za građevinski materijal. Tehnologija je dosta skupa i u ovom momentu to nije rešenje za Srbiju, ako takse za CO2 i dalje budu nastavile da rastu i kad se po Evropi potroše izvori pepela otvoriće se mogućnost da se i iz Srbije prerađije pepeo sa deponija", reko je Gligorijević.

Naveo je da Titan Gveć ima takva postrojenja u Poljskoj i Velikoj Britaniji koja tretiraju pepeo sa deponija zatvorenih termoeletrana.

Gligorijević je kazao da naplata CEBAM takse za sada neće imati veliki uticaj na rezultate cementare, jer je zbog njene primene obustavljen manji izvoz na tržište Hrvatske, a te količine će biti plasirane na tržište Srbije i Crne Gore.

"Ono što će praviti troškovni pritisak za nas je domaća taksa za CO2 čiji obračun je krenuo od ove godine, a naplata kreće od sledeće. To će nas ove godine koštati oko 100 miliona evra", rekao je on.

Gligorijević je kazao da cementara u Kosjeriću trenutno ima nešto više od 200 zaposlenih, da godišnje proizvodi od 630.000 do 700.000 tona cementa.

"Naš promet sa dobavljačima iz Kosjerića je 14 miliona evra godišnje, a donacije lokalnoj samouptavi godišnje budu između 300.000 i 500.000 evra i to za podršku projektima u obrazovanju, zdrvstvu, sportu i kulturi. Skoro pola miliona evra je godišnji doprinos budžetu opštine. Svaki treći dinar lokalnih prihoda opštinskog budžeta dolazi iz fabrike", istakao je Gligorijević.

Cementar u Kosjeriću deo je Titan Grupe koja proizvodi cement u 10 zemalja, a posluje u 25 država i zapošljava više od 6.000 radnika koji godišnje proizvode oko 27 miliona tona cementa i srodnih građavinskih materijala.