U junskim vrućinama u EU stradale žitarice, posebno kukuruz

Junske vrućine u Evropi pogodile su rod žita i, prema procenama, izgubljena je proizvodnja vredna dve milijarde evra, pri čemu su najveću štetu pretrpele Francuska i Mađarska.

Vrućine su pogodile pšenicu na evropskim poljima u kritičnom periodu kada su se zrna punila, kao i jari ječam i druge kulture, saopštilo je evropsko udruženje COCERAL koje predstavlja trgovinu cerealijama, stočnom hranom i uljaricama.

Polovina smanjenja procenjenog evropskog roda žita odnosi se na kukuruz i COCERAL je smanjio prognozu proizvodnje te kulture u EU i Velikoj Britaniji sa 57,2 miliona tona na 52,7 miliona, preneo je danas britanski Fajnenšel tajms.

EU je u godinama loše žetve neto uvoznik useva, što znači da bi manjak mogao da znači veću tražnju za proizvodima iz drugih zemalja, uključujući Ukrajinu i Brazil.

Manja francuska žetva takođe bi mogla da smanji količinu raspoloživu za izvoz kupcima na severu i zapadu Afrike, dok će se veći troškovi za stočnu hranu verovatno u narednim mesecima preliti na proizvođače stoke.

Gotovo polovina štete na evropskom rodu žita zabeležena je u Francuskoj. Procenjuje se da je rod u toj zemlji smanjen za 4,1 milion tona, što je po tekućim cenama gubitak od 891 milion evra.

Uglavnom se smanjenje odnosi na kukuruz i procena roda te kulture smanjena je za 3,35 miliona tona, na 9,4 miliona, što je manje i od roda u vreme teške suše 2022.

Druga na listi pogođenih je Mađarska, čija je procena roda žita smanjena za 2,4 miliona tona ili 444 miliona evra vrednosti.

Španija je izgubila 1,4 miliona tona u vrednosti 276 miliona evra a Nemačka istu količinu u vrednosti 233 miliona, preneo je Fajnenšel tajms.

"To će udariti poljoprivrednike po džepu, smanjiti im prihode i istovremeno potkopati evropsku bezbednost hrane", rekao je za Fajnenšel tajms analitičar za zemljište, hranu i poljoorivredu Evropskog konzorcijuma inovativnih univerziteta (ECIU) Tom Lankaster.

Procena ECIU, kako se navodi, ne predstavlja gubitak poljoprivrednika već tržišnu vrednost izgubljene proizvodnje. Dodaje se da bi više cene mogle da nadoknade izgubljeno nekim proizvođačima dok su drugi možda prodali žito unapred, pre rasta cena.

Istovremeno su procene žetve u Bugarskoj, Rumuniji, Italiji i Finskoj revidirane naviše, čime je neto promena vrednosti očekivane evropske proizvodnje smanjena na oko 1,79 milijardi evra.

Bruto vrednost izgubljenog roda u analizi se procenjuje na između dve i 2,3 milijarde evra, zavisno od pretpostavljenih cena.

Gubici se beleže u trenutku kada vlade EU pregovaraju o budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike.

Teo Pake iz Evropskog biroa za zaštitu životne sredine rekao je za britanski dnevnik da umesto da se subvencije koriste za finansiranje otpornosti na klimatske promene, one "nastavljaju da finansiraju štetne prakse koje direktno doprinose krizama".