Akcije na Volstritu lagano nagore, a nafta pomalo nadole

Cena akcija na Njujorškoj berzi su danas blago porasle, a cene nafte se povukle prvi put za nedelju dana, čak i ako teške borbe na Bliskom istoku ponovo prete da uspore svetski dotok nafte i gasa.

Pošto je u četvrtak Brent sirova nafta, međunarodni standard, nakratko bila i na 102 dolara po barelu, pa na 100, danas je dodatno pala za 3,02 dolara na 97,67 dolara. Pre nego što je rat sa Iranom počeo krajem februara, trgovala se oko 72 dolara po barelu.

Referentna američka sirova nafta pala je za 2,43 dolara na 89,76 dolara po barelu.

Ali čak i s današnjim padom cene oba standarda su porasla za više od 10% ove nedelje.

Napadi na dva saudijska tankera za naftu u Crvenom moru ugrozili su još jednom put koji naftne kompanije koriste za prevoz svoje sirove nafte sa Bliskog istoka do kupaca širom sveta, zajedno sa Ormuskim moreuzom.

Naglašavajući važnost morskog puta za ekonomiju, Tramp je zapretio „velikim vojnim kaznama“ protiv Huti pobunjenika u Jemenu, koje podržava Iran, ako nastave da napadaju brodove.

Cene benzinau SAD imaju tendenciju da prate rast cena nafte, a prosečna cena galona običnog benzina preko noći je premašila 4,10 dolara, po podacima Američke automobilske asocijacije (AAA). To je i dalje niže nego ovog proleća, mada se sukob u Iranu proširio, ali je skoro dolar više nego prošle godine u ovo vreme.

Više cene benzina generalno pogoršavaju inflaciju i mogle bi da primoraju Federalne rezerve SAD i druge centralne banke da povećaju kamatne stope, što bi usporilo ekonomije i potkopalo cene akcija i drugih investicija.

Fjučersi S&P 500 porasli su za 0,2%, dok su fjučersi za Dow Jones Industrial Average porasli za 0,4%. Nasdaq fjučersi su porasli za 0,1%. Čak i sa dobicima u petak, sva tri indeksa su na putu da završe nedelju sa gubicima.

Nad tržištima se nadvija produbljivanje krize na Bliskom istoku, zabrinutost zbog balona veštačke inteligencije i još jedan krug povećanja tarifa od strane američkog predsednika Donalda Trampa.

SAD uvode dodatne carine od 10% do 12,5% na uvoz od 60 trgovinskih partnera, što čini 99% američkog uvoza, navodeći da nisu u potpunosti sprovele zabrane robe proizvedene prisilnim radom, saopštila je Trampova administracija u četvrtak.

Taj potez je usledio baš kada je u petak isticao rok za privremene namete koje je predsednik uveo nakon teškog poraza u odluci o drugim sličnim tarifama na Vrhovnom sudu.

Takve neizvesnosti su doprinele da američki dolar dostigne 40-godišnji maksimum u odnosu na japanski jen. Dolar se kupovao po ceni od 163,79 jena rano ujutru u petak, što je pad sa 163,85 jena i nivoa poslednji put viđenog 1986. godine.

Britanski berzanski indeks FTSE 100 je porastao za 0,2%, francuski CAC 40 je porastao za 0,3%, a nemački DAX je dobio 0,7%.

U Aziji, južnokorejski Kospi je pao za 5,7% na 6.690,62. Samsung Electronics je potonuo za 7,6%, a akcije proizvođača kompjuterskih čipova SK Hynix su pale za 8,3%.

U Tokiju, indeks Nikkei 225 je pao za 2,7% na 64.611,15, predvođen gubicima tehnoloških kompanija. SoftBank Group, koja ima ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju, pala je za 7,1%.

Većina američkih akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom danas je bila stabilna, krećući se oko svojih cena zatvaranja od prethodnog dana.

Hongkonški Hang Seng je pao za 1% na 24.963,23, dok je Shanghai Composite indeks pao za 1,6% na 3.814,20.

U Australiji, S&P/ASX 200 je izgubio 0,8% na 8.772,30.

Tajvanski Taiex je izgubio 2,7%, dok je indijski Sensex trgovao sa 0,3% manje.