Porfirije u Crnoj Gori: Bitka na Vučjem dolu trajno svedočanstvo vere i snage zajedništva
"O onome što se na Vučjem dolu dogodilo svedoče istorija, narodno pamćenje i pesma. Na tom mestu našli su se, rame uz rame, Srbi iz različitih plemena i bratstava - Crnogorci, Brđani i Hercegovci - deca iste svetosavske vere i naslednici Svetolazarevskog predanja, predvođeni knjazom Nikolom, vojvodama, serdarima i barjaktarima" i "u času velikog iskušenja stali jedni uz druge, svesni da se sloboda zadobija i čuva slogom, vernošću i spremnošću na žrtvu", rekao je Porfirije u besedi na svečanoj akademiji u porti Saborne crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću povodom proslave 150. godišnjice Bitke na Vučjem dolu.
Porfirije je kazao i da "naravno da nije jednostavno voleti neprijatelje, ali bojim se, braćo i sestre, da smo mi na ivici da potpuno izokrenemo reči Božje i proglasimo da je ispravno i bezmalo bogougodno da mrzimo i brata svoga".
"Sabrali smo se da iz prošlosti crpemo pouke i smernice za današnja raskršća na kojima se nalazimo, kao i snagu za mir, pomirenje i međusobno razumevanje; da razumemo da ne možemo jedni bez drugih i da smo jedni drugima potrebni", rekao je patrijarh.
U besedi je rekao da su "mirotvorci oni koji spajaju razdvojene, isceljuju rane, pružaju ruku bratu i svojim životom svedoče da su ljubav i zagrljaj jači od svake podele" i da "to znači da smo pozvani da prolazne, parcijalne, političke, ideološke i sve druge pojedinačne interese podredimo zajedničkom dobru.., da smo jedan narod" i da "među nama postoje različiti darovi, iskustva i pogledi", a "upravo nas ta raznolikost, kada je prožeta ljubavlju i smirenjem, u jedinstvu čini bogatijima".
"Zato ne smemo dozvoliti da naše različitosti postanu povod za razdvajanje, podizanje zidova, međusobnu sumnju i neslogu, utoliko pre što i danas, kao i nekada, ima onih koji naše podele nastoje da upotrebe za sopstvene ciljeve, suprotne našem zajedničkom dobru", rekao je Porfirije.
Bitka na Vučjem dolu koja se smatra pobedom naroda, odigrala se 28. jula 1876. godine na istoimenoj zaravni kod Bileće koja je danas deo BIH kraj njene granice s Crnom Gorom. Udružene crnogorska vojska predvođena knezom Nikolom Prvim Petrovićem, i hercegovačka koju su predvodili iskusni serdari, izvojevale su veliku pobedu nad znatno brojnijom osmanskom vojskom pod komandom Selim-paše i Muhtar-paše koja je imala ogromne gubitke, a zarobljeni su i visoki turski zapovednici.
Ta pobeda je predstavlja jedan od ključnih događaja u oslobodilačkim ratovima jer je dala veliki podstrek oslobodilačkom pokretu i znatno doprinela kasnijem međunarodnem priznanju Crne Gore na Berlinskom kongresu 1878. godine.
SPC je danas popodne saopštila da je "pobeda na Vučjem dolu u istoriji srpskog naroda ostala zapisana zlatnim slovima kao jedan od najsvetlijih primera zajedništva i odanosti, čojstva i junaštva, hrabrosti i istrajnosti u borbi za slobodu".
Na podgoričkom aerodromu patrijarha SPC su danas dočekali mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije i budimljansko-nikšićki Metodije.
Porfirije se zatim uputio u Nikšić, gde je, dočekan u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog, rekao: "Ovde nikada ne dolazim kao stranac, pa čak ni kao gost, nego kao istinski najbliži, kao brat, kao jedan od vas".
"Mi pokazujemo i potvrđujemo da prevazilazimo svaku vrstu podela, svaku granicu i datu biološku, ali i onu koja je stvorena našom pogrešnom voljom i našim pogrešnim izborima", rekao je tada Porfirije.
play_arrow
