Bugarska zahvaljujući baterijama pomaže susedima u snabdevanju električnom energijom

Bugarska je zahvaljujući brzoj ekspanziji baterijskih sistema za skladištenje energije i obnovljivih izvora postala ključna za stabilizaciju elektroenergetskih sistema u jugoistočnoj Evropi, dok se Rumunija i Mađarska suočavaju sa smanjenom proizvodnjom i povećanom potražnjom u večernjim satima.

Visoke temperature i rekordno nizak vodostaj Dunava ugrozili su rad nuklearnih elektrana u Mađarskoj i Rumuniji, što je dovelo do znatnog smanjenja proizvodnje i primoralo dve zemlje da povećaju uvoz električne energije i preduzmu mere za smanjenje potrošnje.  

Za razliku od nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji i nuklearne elektrane Pakš u Mađarskoj, nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj nastavlja normalno da radi zahvaljujući dizajnu koji omogućava hlađenje čak i kada je nivo vode u Dunavu izuzetno nizak, piše portal EUalajv (EUAlive).

Ministarka energetike Iva Petrova rekla je da Bugarska trenutno pomaže susednim zemljama da održe snabdevanje električnom energijom.

"Bugarska pomaže nekim zemljama u regionu u trenutnoj situaciji. Rad nuklearne elektrane Kozloduj je takođe ključan za funkcionisanje energetskog sistema Rumunije u ovom trenutku", rekla je Petrova.

Nova energetska kriza preoblikuje debatu o energetskoj tranziciji u balkanskim zemljama, a kreatori politika sve više ukazuju da je skladištenje električne energije, a ne samo konvencionalna proizvodnja, kritična karika koja nedostaje u regionalnoj energetskoj bezbednosti.

Tokom protekle dve godine Bugarska je postala svetski lider po udelu kapaciteta baterijskih sistema za skladištenje energije u odnosu na veličinu svog elektroenergetskog sistema. To pokazuje, navodi portal, kako strateška ulaganja u skladištenje menjaju tržišta električne energije širom jugoistočne Evrope.

Stručnjak za energetiku i bivši bugarski ministar za životnu sredinu Julijan Popov tvrdi da su proizvodnja solarne energije i skladištenje u baterijama u Bugarskoj i sve veći kapaciteti solarne i vetroenergije u Grčkoj sprečili širu regionalnu energetsku krizu, nakon što su Mađarska i Rumunija izgubile oko 2,5 gigavata baznog kapaciteta.

Prema njegovim rečima, ovi događaji su pokazali da treba preispitati dugogodišnje pretpostavke o evropskim elektroenergetskim sistemima.

"Vreme je da počnemo da razmišljamo o energiji u skladu sa realnošću prve četvrtine 21. veka", rekao je Popov.

Izvršni direktor bugarskog operatera elektroenergetskog sistema ESO Kiril Georgijev rekao je da je potražnja iz susednih zemalja i dalje izuzetno velika.

"Zahtevi iz Rumunije su oko 3.500-3.600 megavata. Mađarska trenutno traži oko 4.000-5.000 megavata dnevno. Za nas sve funkcioniše normalno. Mi smo i dalje više neto izvoznik nego neto uvoznik", rekao je Georgijev.

Rumunija ima veliku proizvodnju jeftine obnovljive električne energije tokom dana, ali zbog nedovoljnog kapaciteta skladištenja izvozi energiju po niskim cenama u Bugarsku gde se skladišti u baterijama, a zatim je ponovo uvozi tokom večernjih sati po znatno višim cenama.

Bugarska je, sa druge strane, mnogo više ulagala u baterijske sisteme, što joj omogućava da kupuje jeftinu energiju tokom dana, skladišti je i prodaje nazad na regionalnim tržištima kada potražnja i cene porastu.

Bugarska je postala jedno od vodećih evropskih tržišta za skladištenje baterija, sa više od 12.000 megavat-sati instaliranog kapaciteta skladištenja, a ispred nje su samo Nemačka i Italija.

U kombinaciji sa reverzibilnim hidroelektranama, ovo Bugarskoj daje mogućnost da podrži svoj elektroenergetski sistem oko 2,5 sata u slučaju potpunog nestanka struje, u poređenju sa procenjenih 15 minuta za Rumuniju.