Sindikati: Povećanje minimalca u 2027. zavisiće od rasta zarada u javnom sektoru
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" će u pregovorima o povećanju minimalne zarade za 2027. godinu od Vlade Srbije tražiti da taj iznos ne ugrozi odnos prema platama u javnom sektoru, nakon njihovog povećanja", rekli su danas u tim sindikatima.
Predsednik SSSS Zoran Mihajlović rekao je za Betu da sindikati pre svega žele da vide predlog Vlade za povećanje zarada u javnom sektoru, da bi mogli da formulišu zahtev za rast "minimalca".
"Porast zarada u javnom sektoru morao bi da bude veći od rasta 'minimalca' kako ne bi došlo do kompresije, odnosno smanjenja razlike u tim primanjima. Mislim da će Vlada Srbije ponuditi povećanje 'minimalca' sa sadašnjih 550 evra na 600 evra, što je oko devet-deset odsto", rekao je Mihajlović.
Istakao da cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića o prosečnoj plati od 1.400 evra i minimalnoj zaradi od 650 evra u 2027. godini neće biti dostignut.
Na pitanje da li je logičnije da sindikat traži povećanje minimalne zarade, a da shodno toj korekciji država brine o povećanju plata u javnom sektoru Mihajlović je rekao da "država nije brinula prošle godine kada je više povećan 'minimalac', nego ostale zarade u javnom sektoru, pa su se smanjile razlike u primanjima radnika sa različitim stepenom obrazovanja, zbog čega je vladalo veliko nezadovoljstvo".
Mihajlović je rekao da još nema podataka o tome koliko radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu, ali da pretpostavlja da ih je više nego prošle godine jer je jedan broj zaposlenih prošlogodišnjim povećanjem "minimalca" pripao toj kategoriju, baš zbog "kompresije" zarada pošto je više porastao "minimalac" nego ostale zarade.
Savetnik za ekonomska pitanja u Sindikatu UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić rekao je da taj sindikat očekuje povećanje "minimalca" na obećanih 650 evra, ali tako da to ne izazove "kompresiju" zarada u javnom sektoru, što znači da one moraju biti povećane više nego do sada.
"Ako je određen cilj da 'minimalac' naredne godine iznosi 650 evra, ne znamo da li Ministarstvo finansija planira da to izvede u više koraka. Nejasno je da li misle da minimalac 1. janura 2027. iznosi 650 evra ili će biti povećan krajem godine, na primer u decembru kako bi se prikazalo da je ostvareno obećanje", rekao je Ristić.
Dodao je da ima apsurda u javnim komunalnim preduzećima, pa da je nakon povećanja minimalne zarade u prošloj godini u jednom lazarevačkom preduzeću od oko 530 zaposlenih 450 imalo platu na nivou "minimalca".
Ristić je rekao da je stav tog sindikata da minimalna zarada mora da bude dovoljna za troškove prosečne, a ne minimalne potrošačke korpe koja ne obezbeđuje dovoljno namirnica i ostalih "potrepština" za egzistenciju.
Pregovori o povećanju minimalne zarade počinju 10. avgusta, a vode ih članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) – Vlada Srbije, reprezentativni sindikati i poslodavci. U slučaju da ne bude postignut dogovor prema Zakonu o radu iznos te zarade određuje Ministarstvo finansija.
Trenutna neto minimalna zarada u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra.
Vučić već nekoliko godina obećava da će do kraja 2027. godine minimalna zarada dostići 650 evra.
"Minimalac" je nakon povećanja u januaru 2025. godine za 13,7 odsto, u oktobru iste godine ponovo povećan za još 9,4 odsto i iznosio je oko 500 evra, a od januara ove godine povećan je za još 10,1 odsto i dostigao je 550 evra.
Ovo povećanje malo je podiglo Srbiju sa dna evropske lestvice po visini minimalne zarade, pa je daleko iza Hrvatske, koja ima bruto minimalnu zaradu u visini prosečne plate u Srbiji, od oko 1.050 evra, a još dalje od Slovenije, koja se približila bruto minimalnoj zaradi od oko 1.300 evra.
Prema podacima Eurostata, u prvom polugodištu prošle godine, nižu bruto minimalnu zaradu od one u Srbiji (619 evra) imale su Ukrajina (182 evra), Moldavija (285 evra), Albanija (408 evra), Severna Makedonija (542 evra) i Bugarska (551 evro).
U prvoj polovini ove godine, bruto minimalnu zaradu nižu od one u Srbiji (744 evra), pored tih zemalja, imale su i Crna Gora (670 evra) i Turska (654 evra).
