Infostud: U Srbiji mladi biraju psihologiju i medicinu, dok poslodavci traže inženjere

Kako je navedeno, analiza koja je urađena poređenjem podataka o upisu sa oglasima objavljenim na sajtu Poslovi Infostud, pokazala je samo delimično poklapanje onoga što žele mladi i potreba tržišta rada u Srbiji.

Psihologija je i ove godine ostala pri vrhu liste želja, pa se tako u Novom Sadu za 80 mesta prijavilo 360 kandidata, odnosno 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu za jedno mesto konkurisala po 4,2 kandidata.

Njena popularnost može se povezati sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i psihoterapije, kao i sa otvorenijim odnosom prema traženju stručne pomoći, pa deo budućih psihologa zato karijeru vidi u savetovanju i privatnoj praksi, ali mogućnosti postoje i u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i istraživanju, naveli su iz Infostuida.

Dodali su da psiholozi sve češće rade i u ljudskim resursima, posebno u selekciji kandidata, razvoju zaposlenih, proceni kompetencija i unapređenju organizacione kulture.

U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 409 oglasa u oblasti ljudskih resursa, ali su oni bili otvoreni i kandidatima drugih obrazovnih profila. Konkurencija je bila velika, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu.

Istovremeno, u užoj kategoriji psihologije objavljena su samo četiri oglasa, sa prosečno oko 150 prijava.

Kako je navedeno, zbog malog broja oglasa taj podatak ne predstavlja celokupno tržište rada za psihologe, ali pokazuje da je broj direktno oglašenih pozicija znatno manji od interesovanja za studije.

Mogućnosti postoje, ali često izvan radnog mesta koje se zove psiholog.

Veliko interesovanje zabeleženo je i za medicinu, stomatologiju i druge studijske programe iz oblasti zdravstva.

Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu, dok je na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, a u Novom Sadu za 222 mesta na medicini bilo 447 prijavljenih.

Precizirano je da je u prvih šest meseci ove godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno 515 oglasa u zdravstvu, gotovo isto kao u istom periodu prethodne godine, kada ih je bilo 508, dok je u stomatologiji broj oglasa povećan sa 77 na 110.

Ovi brojevi, međutim, kako je ukazano, ne predstavljaju celokupnu potražnju za zdravstvenim radnicima, jer se deo zapošljavanja odvija se kroz konkurse zdravstvenih ustanova i druge kanale koji nisu obuhvaćeni oglasima na sajtu Poslovi Infostud.

Istovremeno, kako je navedeno, mogućnost rada u inostranstvu dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer deo zdravstvenih radnika nakon školovanja karijeru nastavlja u zemljama koje nude bolje zarade, uslove rada i mogućnosti za profesionalni razvoj.

Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767, a njihova privlačnost dobrim delom proizlazi iz toga što diplomci nisu vezani za samo jedno zanimanje ili industriju, nadeli su iz Infostuda.

Sa ovim obrazovanjem mogu da rade u finansijama, prodaji, marketingu, analitici, konsaltingu, logistici, projektnom menadžmentu ili ljudskim resursima, dok FON dodatno povezuje poslovanje, organizaciju i tehnologiju, što mladi prepoznaju kao dobru osnovu za rad u savremenom korporativnom okruženju.

Ipak, veliki izbor poslova prati i velika konkurencija, pa je tako u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno 225 oglasa, a svaki je prosečno privukao oko 79 prijava.

Zbog toga diploma sama po sebi često nije dovoljna za lak ulazak na tržište, pa praksa, strani jezici, rad sa podacima, digitalni alati i konkretne poslovne veštine sve više odlučuju o tome ko će se izdvojiti među kandidatima.

Interesovanje za IT studije nije nestalo, ali se sve više razlikuje od fakulteta do fakulteta.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, a na akademskom programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, odnosno 2,4 po mestu.

Sa druge strane, Elektronski fakultet u Nišu imao je 432 kandidata na 540 budžetskih mesta.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za Računarske nauke prijavilo se 14 kandidata na 70 mesta, dok je za Informacione tehnologije bilo 42 kandidata na 80 mesta.

Ovi podaci pokazuju da mladi i dalje biraju IT, ali da mnogo više pažnje obraćaju na konkretan program i reputaciju fakulteta, naveli su iz Infostuda.

Dodaje se da je promena vidljiva i na tržištu rada, pa su u prvoj polovini ove godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena 1.633 IT oglasa, što je bilo skoro 35 odsto manje nego u isto vreme lane kada je bilo 2.508 oglasa.

Posebno je otežan ulazak mladih bez iskustva, jer je početnih pozicija manje nego u periodu ubrzanog rasta IT industrije.

Istaknuto je i da razvoj veštačke inteligencije dodatno menja poslove i znanja koja se traže.

Programiranje ostaje važno, ali poslodavci sve više vrednuju razumevanje podataka i poslovnih procesa, sajber bezbednost i praktičnu primenu AI alata, pa IT zato nije izgubio značaj, ali više nije dovoljno završiti bilo koji IT smer i očekivati brz i jednostavan put do zaposlenja.

Na sajtu Poslovi Infostud je u prvoj polovini ove godine bilo i više od 2.000 oglasa za tehničke profile, uz istovremeno nedovoljno kandata za te smerove na fakultetima.

Navedeno je da se najveći raskorak između upisa i tržišta rada vidi u pojedinim tehničkim oblastima.

Tako se na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo samo 57 kandidata.

Na Građevinskom fakultetu u Subotici za građevinarstvo su konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.

Nasuprot tome, potražnja poslodavaca ostaje stabilna.

U prvih šest meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa u građevini i geodeziji, 736 u mašinstvu i 452 u elektrotehnici. 

U Poslkovima Infostud smatraju da se slabije interesovanje mladih može povezati sa zahtevnošću studija, ali i sa nedovoljno jasnom predstavom o tome kako danas izgledaju inženjerske karijere.

Poslovi u industriji, proizvodnji, energetici i građevini često su manje vidljivi od karijera u IT-ju, marketingu ili menadžmentu, iako nude mogućnosti rada na automatizaciji, savremenoj infrastrukturi, energetskim sistemima i velikim industrijskim projektima.

Podaci, kako je navedeno, ne pokazuju da mladi biraju pogrešne fakultete, već da odluke često donose na osnovu ličnih interesovanja, ugleda profesije i predstave o budućoj karijeri, bez dovoljno informacija o realnim mogućnostima na tržištu rada.

Velika konkurencija pri upisu pokazuje koliko je neki program privlačan, ali često najavljuje i veću konkurenciju pri zapošljavanju.

Sa druge strane, manje popularni tehnički smerovi mogu voditi ka oblastima u kojima je potražnja stabilna, a broj novih stručnjaka ograničen.

Zato u Poslovima Infostud smatraju da je mladima potrebno kvalitetnije profesionalno usmeravanje, više informacija o zanimanjima, uslovima rada i razvoju karijere.

Mladi bi pre izbora studija trebalo da znaju ne samo šta im se dopada, već i kako određena profesija izgleda u praksi, koje veštine poslodavci traže i koliko različitih puteva jedna diploma zaista otvara, navedeno je u saopštenju.