Tabaković (NBS): Inflacija u granicama cilja, nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.

Foto: Beta/Milan Ilić

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.

Tabaković je na predstavljanju izveštaja o inflaciji navela da su izostali značajniji šokovi na cene usled energetske krize i da je inflacija u julu pala na 1,9 odsto, najavećim delom zbog pada cena voća i povrća.

Ona je istakla da je zbog rasta privredne aktivnosti u drugom kvratalu ove godine NBS korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Nova projekcije je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 3,2 odsto", rekla je Tabaković.

NBS je u majskom izveštaju o inflaciji prognozila da će rast BDP-a u 2026. gdini umesto planiranih 3,5 odsto biti tri odsto.

Tabaković je rekla da je NBS zadržala projekciju privrednog rasta za 2027. godinu od 4,5 odsto, a da će njegovom ubrzanom rastu doprineti održavanje međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027, ali da se u srednjem roku očekuje rast od 3,5 odsto.

I pored energetskog šoka, eksterna pozicija Srbije je, prema njenim rečima u prvoj polovini ove godine poboljšana u odnosu na isti period prethodne, pri čemu je pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostigla maksimalnih 95 odsto.

Manji ostvareni deficit tekućeg računa platnog bilansa za, kako je navela, oko 30 odsto međugodišnje odražava se na niži očekivani deficit na nivou godine, koji u novoj projekciji iznosi oko četiri odsto BDP-a.

"Zahvaljujući jakom regulatornom i makroprudencijalnom okviru za banke i opreznoj monetarnoj politici, očuvana je finansijska stabilnost, što dokazuje i novi istorijski minimum učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima od dva odsto u junu", rekla je Tabaković.

Govoreći o realnom rastu BDP-a u drugom tromesečju Tabaković je rekla da je prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio 3,6 odsto, a da su najveći pozitivan doprinos dali uslužni sektori i neto porezi, pri čemu je ubrzanju rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj, naftnoj i hemijskoj industriji i nastavak pozitivnih rezultata u granama, povezanim sa automobilskom industrijom.

Rast aktivnosti, kako je navela, registrovan je i u rudarstvu, dok je proizvodnja u energetici nastavila da se smanjuje, kao posledica primene regulative o prekograničnom prilagođavanju emisija ugljenika, a delom i smanjenog hidropotencijala.

"Prema našoj proceni realizacija projekata povezanih sa održavanjem izložbe Ekspo, a pre svega izgradnja saobraćajne infrastrukture, rezultirali su pozitivnim doprinosom građevinarstva, posmatrano s proizvodne strane, odnosno fiksnih investicija posmatrano s rashodne strane. Projektujemo da je pozitivan doprinos potekao i od poljoprivrede, a konačni ishod poljoprivredne sezone i dalje će u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova", rekla je Tabaković.

Istakla je da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u šest meseci ove godine bio niži za 30,5 odsto nego u istom periodu 2025. i iznosio je 3,1 odsto BDP-a, čemu je doprineo brži međugodišnji rast ukupnog izvoza od uvoza.

Rast izvoza je, prema njenim rečima i dalje vođen izvozom prerađivačke industrije, a najviše granama povezanim sa automobilskom industrijom, kao i rastom izvoza rude bakra, uz značajan doprinos i izvoza usluga.

Deficit tekućeg računa na nivou godine biće, kako je rekla, niži od projektovanog u maju i iznosiće oko četiri odsto BDP-a, s tim da se 2027. godine očekuje njegovo dodatno smanjenje kao rezultat povećanog izvoza turističkih usluga.

Istakla je da su od drugog tromesečja ove godine na domaćem deviznom tržištu preovladali aprecijacijski pritisci, čemu su doprineli prilivi po osnovu izvoza i stranih direktnih investicija, pa je NBS od aprila zaključno s krajem jula neto kupila 900 miliona evra, čime je iznos neto prodaje od početka godine smanjen na 320 miliona evra.

Uz uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom tržištu to je, kako je naglasila, doprinelo rastu deviznih rezervi na 30,5 milijardi evra krajem jula, što je "znatno iznad kriterijuma adekvatnosti (pokrivaju oko sedam meseci uvoza robe i usluga) i predstavljaju važan stub odbrane od eksternih rizika".

Kamatne stope na dinarske i evroindeksirane kredite privredi i stanovništvu zabeležile su, prema njenim rečima, blagi rast tokom drugog tromesečja, ali se i dalje mogu smatrati povoljnim i podsticajnim za nastavak rasta kreditne aktivnosti banaka.

Međugodišnji rast kredita privredi i stanovništvu u junu, kako je Tabaković navela, iznosio je 16,6 odsto i bio je vođen kreditima za obrtna sredstva i investicije u privredi, odnosno gotovinskim i stambenim kreditima stanovništva.

Dodala je da su "odgovorna fiskalna politika i stvorene fiskalne rezerve omogućile da država preuzme deo tereta energetske krize, bez većih posledica po javne finansije".

U prvoj polovini 2026. godine učešće fiskalnog deficita u BDP-u iznosilo je, kako je rekla, oko jedan odsto, uz učešće primarnog suficita od 0,6 odsto.

Istakla je da je na kraju juna učešće javnog duga države u projektovanom BDP-u za ovu godinu iznosilo 44,1 odsto i bilo je ispod granice kriterijuma iz Mastrihta.

"Prema našoj proceni fiskalna politika će u ovoj godini imati umeren ekspanzivan karakter", rekla je Tabaković i naglasila da jednokratna isplata penzionerima i punoletnim građanima neće uticati na rast inflacije.

NBS je, kako je rekla guvernerka, uplatila u republički budžet 70 odsto dobiti, odnosno 33 milijarde dinara.

Tabaković je rekla da su domaće banke preko platne šeme SEPA, koja je za kratko vreme postala veoma značajan kanal za prekogranično plaćanje u evrima, u prvom mesecu primene, u maju 2026. realizovale 37,8 odsto svih transakcija sa zemljama SEPA podučja.

Tri meseca kasnije, u julu su, kako je navela, transakcije preko te platne šeme povećane na 58,1 odsto od ukupnog broja prekograničnih transakcija u evrima, pa je to postao dominantan kanal za prekogranična plaćanja.

Vrednost svih trasakcija je u julu iznosila 9,14 milijardi evra.

Za građne se, kako je istakla Tabaković, primenom SEPA sistema plaćanja ostvaruju značajne uštede jer nema posredničkih banaka i isplaćuje se pun iznos transakcije, bez ikakvih troškova.