Na svaki uloženi dinar u Ekspo 2027 u Beogradu država bi dobila 1,91 dinar pokazuju procene stručnjaka

Kako je u četvrtak objavio Forbes Srbija, koji je imao uvid u najvažnije podatke iz tog dokumenta, reč je o projekcijama, a u kojoj meri je procena realistična, biće jasnije kada prođe period koji je obuhvatila studija.

Louis Berger za posao izrade studije izabran u septembru 2025. putem javne nabavke, a kompanija je za ovaj posao plaćena 68,9 miliona dinara sa porezom. Studija je dostavljena državi, a uskoro bi trebalo da bude predstavljena javnosti.

Kako je precizirano, pri izradi studije u obzir nije uzet samo period od početka priprema za Ekspo 2023. godine do završetka samog događaja u avgustu 2027. godine, već je u projekciju uticaja ušao i period od 10 godina nakon završetka manifestacije, odnosno do 2037. godine, što se tretira kao standardni i relevantan vremenski okvir za procenu efekata realizacije projekata ovog tipa.

U studiji se procenjuje da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije, 1,83 milijarde evra, s tim što će manji deo od oko 500 miliona evra privatne kompanije uložiti pre Ekspa, a ostatak posle događaja.

Proračun studije je da će tih "zajedničkih" 3,8 milijardi evra ulaganja omogućiti, putem direktnih, indirektnih i indukovanih efekata, da se stvori tzv. dodata vrednost za ekonomiju Srbije od 9,1 milijarde evra do 2037. godine.

Kako je objašnjeno, direktne efekte donose, primera radi, ulaganja u izgradnju kompleksa u vidu plaćanja izvođačima radova, a u ovoj grupi su i izdvajanja za održavanje kompleksa tokom njegove eksploatacije, kao i potrošnja turista tokom posete Ekspu i nakon njega kada budući kompleks bude funkcionisao kao sajam.

Kada je reč o indirektnim efektima oni bi došli posredstvom plaćanja dobavljačima za nabavke materijala za gradnju, angažovanjem kompanija koje će opsluživati Ekspo kompleks godinama nakon manifestacije (obezbeđenje, čišćenje i dr.), kao i putem ulaganja privatnih kompanija, na primer hotela i drugih biznisa u usluge koje pružaju ili proizvode koje prodaju, a koje će koristiti posetioci ovog kompleksa.

Na kraju, tzv. indukovane efekte donela bi, recimo, potrošnja radnika od plata koje su dobili kada su radili na izgradnji kompleksa, zaposlenih koji budu radili na budućem sajmu, ali i svih onih koji rade u prodavnicima, restoranima ili drugim objektima koje će posećivati turisti do 2037. zbog dolaska na sajam ili sadržaje u okolini, preneo je Forbs Srbija.

Kada se od tih 9,1 milijardi evra nove vrednosti oduzme 3,8 milijardi evra poreskih prihoda za državu, dolazi se do toga da bi za građane i privredu odnosno društvo u celini ovaj projekat trebalo da donese 5,3 milijarde evra do 2037. godine.

Kako se navodi u studiji, kapitalna ulaganja u sam EXPO kompleks (hale, nacionalni paviljon i drugi objekti) iznosiće 1,23 milijardi evra, a dodatnih 775 miliona evra biće uloženo u prateću infrastrukturu (putevi, pruga, vodovod, kanalizacija, energetski objekti…).

Iz ove računice izuzet je Nacionalni fudbalski stadion koji formalno nije deo Ekspo manifestacije.

Uz to, studija pretpostavlja da će i privatne investicije od 1,83 milijarde evra doći od ulaganja učesnika Ekspa u svoje paviljone, ali i ulaganja privatnih kompanija u hotele i druge komercijalne sadržaje.

Posle Ekspa, na ovom prostoru Srbiji će ostati novi Beogradski sajam, tržni centar, stanovi i poslovni prostor i zabavni parkovi, konstatuje se u studiji.

Od devet milijardi evra dodate vrednosti za ekonomiju Srbije, najveći deo doći će u desetogodišnjem periodu nakon Ekspa, odnosno od korišćenja kompleksa – 5,43 milijarde evra.

Period pre događaja doneće 2,5 milijardi, a sama manifestacija 1,13 milijardi evra dodate vrednosti.

(beta/cmg)