Merc danas u Berlinu s liderima koji žele manji budžet EU

Nemački kancelar Fridrih Merc razgovaraće danas u Berlinu s liderima drugih evropskih zemalja koji dele njegov stav da naredni višegodišnji budžet Evropske unije treba da bude manji i modernizovan, dok predsednik Evropskog saveta Antonio Košta nastavlja turneju po članicama u nastojanju da postigne kompromis o tom pitanju.

Sastanku će prisustvovati lideri Holandije, Finske, Austrije, Danske i Švedske, zemalja koje su, kao i Nemačka, među najvećim neto doprinosiocima budžeta EU, što znači da više novca uplaćuju u zajedničku kasu nego što povlače kroz razne fondove i programe.

Te zemlje traže drastično smanjenje budžeta i preusmeravanje sredstava na nove prioritete, pre svega odbranu i konkurentnost, umesto na poljoprivredu i koheziju.

Takođe žele da se uvedu uslovi kako bi sprečilo da vlade koje krše demokratske standarde dobijaju novac od EU.

Druge članice smatraju da budžet ne treba da se smanji i protive se predlozima da se smanje izdvajanja za poljoprivredu i kohezionu politiku.

Evropska komisija je prošlog leta predložila naredni budžet za period od 2028. do 2034. od dve hiljade milijardi evra, predlog koji je Merc kritikovao kao "neprihvatljiv i neuravnotežen".

"Ukupan budžet mora biti drastično smanjen, za stotine milijardi evra. Neprihvatljivo je da Brisel raspravlja o najvećem budžetu u istoriji dok mi kod kuće moramo da stežemo kaiš", izjavio je za Politiko austrijski kancelar Kristijan Štoker.

Pregovori u Berlinu verovatno neće rezultirati objavljivanjem preciznih brojki, već će se fokusirati na formiranje jedinstvenog fronta za predstojeće pregovore o budžetu, rekle su tri neimenovane osobe upoznate s pripremama.

Irska, koja kao predsedavajuća EU vodi proces kreiranja novog budžeta, trebalo bi da iznese kompromisni predlog pre samita lidera EU sredinom oktobra.

Premijer Finske Peteri Orpo je saopštio da opšti prioriteti predloga budžeta zaslužuju podršku i u da su skladu sa ciljevima Finske.

"Međutim, ukupan iznos predloženog (finansijskog) okvira je previsok", rekao je Orpo.

Merc želi da Nemačka bude predvodnica Evrope u odbrani, konkurentnosti i strateškoj autonomiji, oblastima koje zahtevaju znatna finansijska sredstva.

S druge strane, on se u svojoj zemlji suočava s pojačanim pritiskom desničarske evroskeptične partije Alternativa za Nemačku, koja bi mogla da pobedi na izborima u saveznoj državi Saksonija-Anhalt 6. septembra.

To bi otežalo kancelaru da pristane na prevelika izdvajanja za budžet EU, navodi Politiko.

U nastojanju da se dogovor o budžetu postigne do kraja godine, pre izbora u Francuskoj, Španiji i Italiji koji bi mogli da znatno otežaju pregovore, Košta je ove sedmice krenuo na turneju po članicama EU kako bi čuo njihove stavove.

Posle posete Slovačkoj, Estoniji, Litvaniji i Letoniji, Košta će danas u Pragu razgovarati s premijerom Češke Andrejom Babišom.

Košta veruje da vlade nisu toliko udaljene koliko sugerišu njihove javne izjave, prema rečima zvaničnika EU upoznatog s pregovorima. Iako lideri brane domaće crvene linije, čini se da su svi posvećeni postizanju dogovora do kraja godine.

Na agendi sastanaka predsednika Evropskog saveta s evropskim liderima je i pronalaženje rešenja za nove sopstvene prihode Unije, odnosno poreze na nivou EU kojima bi se finansirao naredni budžet i time smanjile uplate iz nacionalnih budžeta članica.

Zemlje severne i istočne Evrope su se tradicionalno protivile davanju novih poreskih ovlašćenja Briselu, ali se čini da taj otpor slabi.

Košta je u sredu rekao da lideri počinju da shvataju da će izbegavanje velikih smanjenja sredstava za poljoprivredu i koheziju, uz povećanje izdvajanja za odbranu, migraciju i potencijalno proširenje, zahtevati dodatne prihode.

"Postoje dva načina da se to uradi: kroz nacionalne doprinose ili kroz sopstvene resurse. Po mom mišljenju, sada je glavni prioritet da se utvrdi o kakvim novim sopstvenim resursima možemo da se dogovorimo", kazao je Košta.

Evropska komisija je u svom predlogu budžeta predložila nove poreze na emisije, uvoz ugljenika, nereciklirani elektronski otpad i duvanske proizvode, kao i godišnje oporezivanje prihoda velikih kompanija, dok je Evropski parlament predložio dodatne poreze na digitalne usluge, onlajn kockanje i kripto imovinu.

Lideri koji se danas sastaju u Berlinu razmatraće i koje od ovih opcija su spremni da prihvate.