Meloni neočekivano dugo na vlasti, ali se sada suočava sa izazovima

Đorđa Meloni će početkom septembra biti tačno 1.413 dana predsednica Vlade Italije, što je za tu zemlju neuobičajeno dugo i čime će smeniti drugu vladu Silvija Berluskonija kao do sada najdugovečniju, ali se nekoliko dana pre obaranja rekorda naziru i prve ozbiljne napukline u spoljnoj i unutrašnjoj politici. 

Agencija dpa piše da je Meloni i njenoj vladajućoj koaliciji tri desničarske i konzervativne stranke, kada je vlada 22. oktobra 2022. godine položila zakletvu davano maksimalno šest meseci i da je procena bila da će stići finansijska kriza i Italija na međunarodnoj pozornici biti potpuno izolovana.

Ipak, rekord Đorđe Meloni odnosi se samo na neprekidan mandat jednog kabineta, a ako se uzme u obzir i nekoliko manadata istog premijera, rekorder je sa više od devet godina na čelu vlade i dalje Berluskoni. Na toj rang listi Meloni je na sedmom mestu. Italija je od 1946. godine imala 68 vlada, a prosek njihovog ostanka na vlasti je 13 meseci. 

I Uprkos trvenjima, pre svega između stranke Braća Italije čiji je lider Meloni i njenog koalicionog partnera, konzervativne Forca Italija koju je nekada vodio Berluskoni, rejting vlade i dalje je stabilan. 

Braća Italije i dalje u anketama imaju podršku oko 27 odsto građana i sasvim jasno su ispred svih ostalih partija.

Pri tome je, navodi dpa, u vreme kada je izabrana Đorđa Meloni je u nemačkom listu Štern zaradila nadimak najopasnije žene Evrope, a često je ukazivano i na korene njene stranke, pošto su Braća Italije naslednik neofašističkog Socijalnog pokreta Italije (MSI), koji su osnovale pristalice bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija.

Međutim, iako je u predizbornoj kampanji koristila radikalni rečnik, kritikovala Evropsku uniju i tražila savez sa evropskim krajnje desnim partijama, Meloni se, prema oceni dpa, posle stupanja na dužnost odlučila za pragmatični put, u Evropskoj uniji se pozicionirala kao pouzdan partner i zauzela je jasan stav u pogledu podrške Ukrajini.

Poslednjih nedelja su se, međutim, pojavile prve naprsline u njenoj vlasti. U spoljnoj politici se javno sukobila sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim je do tada imala vrlo bliske veze.

U unutrašnjoj politici na referendumu je propao jedan od njenih glavnih projekata, pošto su se Italijani izjasnili protiv reforme pravosuđa. To je bio i njen prvi veliki politički poraz, ocenjuje dpa. 

Svega nekoliko nedelja kasnije usledio je i drugi udarac, pošto u parlamentu nije prošao njen predlog reforme izbornog zakona. 

I konačno u samoj Italiji pojavio se politički suparnik sa još ekstremnije desnice - bivši general Roberto Vanači i njegova novoformirana partija Nacionalna budućnost, koji su uputili otvoren izazov vladi.

Vanači se istakao homofobnim i rasističkim izjavama, a njegova partija u anketama uživa naklonost oko sedam odsto građana, sa potencijalom da postane važan činilac na italijanskoj desnici.

Dpa piše da je Meloni na tu konkurenciju reagovala nervozno, i procenjuje da je upravo zato migrantsku krizu u španskoj enklavi Seuta u Maroku iskoristila da bi zaoštrila svoj politički imidž u migrantskoj politici i oko graničnih kontrola, iako ni u jednom trenutku nisu postojale indicije da migranti iz Seute uopšte žele da nastave do Italije.

Zbog tog strateškog profilisanja Meloni je svesno pristala i na tenzije sa evropskim partnerom Španijom, ocenjuje dpa.

Nemačka agencija procenjuje da će vreme pokazati da li su te najnovije pukotine zaista opasne za vladu Đorđe Meloni.