Sve lošiji rezultati učenika Srbije na PISA testu

Učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate na PISA testiranju 2025. godine u odnosu na prethodne cikluse testiranja, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja sprovodi ovo istraživanje.

Prosečni rezultati u matematici, čitanju i prirodnim naukama u Srbiji bili su slabiji nego 2022, 2018. i 2012. godine i niži od proseka u zemljama OECD u sve tri oblasti, navodi se u analizi za Srbiju.

Udeo učenika koji su ispod nivoa dva, koji predstavlja osnovni nivo funkcionalne pismenosti, povećao se od 2018. za 13 procentnih poena u matematici, za 10 u čitanju, dok se u prirodnim naukama nije mnogo promenio.

U odnosu na 2022. razlika između učenika sa najboljim rezultatima i najslabijih nije se značajno promenila u matematici i prirodnim naukama, dok se u čitanju povećala.

"Rezultati PISA testa za 2025. se znatno razlikuju od prethodnih rezultata. Ove promene su primećene u kontekstu rasprostranjenih štrajkova studenta i nastavnika u godini pre testiranja", saopštio je OECD, dodajući da taj kontekst treba imati na umu prilikom tumačenja rezultata testiranja.

Minimalni nivo znanja (nivo dva ili viši) u sva tri predmeta u Srbiji ima manji procenat učenika od proseka OECD.

Taj nivo dostiglo je 57 odsto učenika na testu iz prirodnih nauka (prosek OECD je 74 odsto), 47 odsto iz matematike (65 odsto u OECD) i 52 odsto iz čitanja (69 odsto u OECD).

Najbolje rezultate (nivo pet ili šest) u Srbiji je postigao jedan odsto učenika iz ob;asti prirodnih nauka, dok je u OECD prosek sedam odsto, dva odsto iz matematike, u odnosu na osam odsto u OECD, i jedan odsto iz čitanja, u odnosu na šest odsto u OECD.

Takođe, u rešavanju računarskih problema prosečan rezultat učenika iz Srbije bio je niži od proseka u zemljama OECD.

Prema istraživanju, 63 odsto učenika iz Srbije je za sebe reklo da su radoznali o mnogo različitih stvari, a 28 odsto smatra da je škola bila gubljenje vremena.

Učenici u Srbiji su rekli da u školi koriste digitalne uređaje 1,1 sat u proseku za aktivnosti učenja, a jedan sat u slobodno vreme provedeno u školi.

Četvrtina učenika je izjavila da njihove vršnjake često ometa upotreba digitalnih uređaja tokom većine ili svih časova iz prirodnih nauka.

U izveštaju se navodi da je u Srbiji 2025. godine 48 odsto učenika pohađalo škole u kojima je zabranjena upotreba mobilnih telefona, dok je 2022. ta zabrana bila primenjivana u 17 odsto škola.

Više od polovine (52 odsto) učenika je reklo da je koristilo veštačku inteligenciju kao pomoć u učenju najmanje jednom sedmično, više od proseka u zemljama OECD (46 odsto).

Veštačku inteligenciju koriste i za preliminarna istraživanja o novoj temi, sumiranje teksta koji treba da pročitaju i za pismene zadatke.

Samo 12 odsto je reklo da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove ni za jedan školski zadatak.

U Srbiji je 14 odsto učenika prijavilo da su bili žrtve nekog oblika maltretiranja nekoliko puta mesečno (prosek u OECD je 20 odsto), što je više nego 2022.

Istraživanje je obuhvatilo i nauku o životnoj sredini, a u Srbiji je 56 odsto učenika dostiglo najmanje osnovni nivo znanja, manje od proseka u zemljama OECD (74 odsto).

Većina učenika (79 odsto) veruje da mogu pozitivno uticati na životnu sredinu, 82 odsto veruje da se ekološki problemi mogu rešiti kolektivnom akcijom, a 63 odsto je reklo da su zainteresovani da doprinesu zaštiti životne sredine u svojim budućim poslovima.

Program za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) procenjuje znanje, veštine i stavove 15-godišnjaka u zemljama članicama OECD. Testovi istražuju koliko učenici mogu da rešavaju kompleksne probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju, a rezultati daju uvid u to koliko dobro obrazovni sistemi pripremaju učenike za izazove stvarnog života i budući uspeh.

U najnovijem istraživanju u Srbiji je učestvovao 7.041 učenik iz 178 škola, od ukupno oko 55.300 15-godišnjih učenika.

Na globalnom nivou, PISA testove prošle godine je radilo više od 760.000 đaka iz 91 zemlje i ekonomije od oko 33 miliona petnaestogodišnjaka u svetu.

Najbolje rezultate na testu imali su učenici iz četiri kineske jurisdikcije i Singapura a među 10 zemalja čiji su učenici pokazali dobro znanje su i Estonija, Japan, Južna Koreja, Makao (Kina), kineski Tajpej i Velika Britanija.

Ukupne performanse petnaestogodišnjaka iz zemalja OECD su u padu sa najnižim prosekom u sve tri oblasti do sada, upozorio je OECD.

Neke zemlje registrovale su međutim unapređenje i među zemljama OECD Kostarika, Slovačka, Turska i Britanija zabeležile su povećanje broja poena u nauci od 2022.

OECD navodi da je kod čitanja registrovan posebno oštar pad u poslednje tri godine, uključujući veština koje su najvažnije u dobu veštačke inteligencije - procena informacija, povezivanje više izvora i kritičko razumevanje pročitanog.

Ukazuje se i na udvostručenje broja slučajeva "brzopletog čitanja" (kada učenici čitaju ali netačno) na devet odsto između 2018. i 2025.