Broj zahteva za azil u EU i dalje opada

U prvoj polovini godine članice EU, Švajcarska i Norveška (EU+) primile su 332.000 zahteva za međunarodnu zaštitu, 17 odsto manje nego u isto vreme prošle godine i najmanje u istih šest meseci od 2021, saopštila je danas Agencija EU za azil (EUAA).

U polugodišnjem pregledu trendova u oblasti azila Agencija je navela da se pad broja zahteva beleži od kraja 2024. i da je jednim delom rezultat napora EU u saradnji sa zemljama porekla i tranzita. Takođe pad odražava krhku ali tekuću političku tranziciju u Siriji.

Agencija je saopštila i da eskalacija neprijateljstva na Bliskom istoku nije dovela do povećanja broja zahteva za azil u EU+.

Najviše zahteva podneli su Avganistanci (39.000) a slede državljani Venecuele (33.000), od kojih je 93 odsto azil tražilo u Španiji, i Bangladeša (20.000).

Francuska je u posmatranom periodu primila najviše zahteva za azil, petinu ukupnog broja ili 69.000 , a slede Italija sa 66.000 i Španija i Nemačka sa po 55.000.

Gledano po stanovniku, najviše zahteva za azil primila je Grčka - 23.000 ili jedan zahtev na 400 stanovnika.

U prvih šest meseci 2026. stopa priznavanja statusa u EU+ bila je 31 odsto, što znači da je manje od trećine svih odluka u prvom stepenu rezultiralo dodelom međunarodne zaštite.

Navodi se i da zemlje EU+ i dalje češće dodelju status izbeglice nego supsidijarnu zaštitu.

Izveštaj je pokazao i da je na kraju juna u zemljama EU+ bilo oko 770.000 predmeta nerešenih u prvoj instanci, osam odsto manje nego pre godinu dana.

Agencija procenjuje da je, kada se kombinuju sve administrativne i sudske instance, u to vreme bilo oko 1,18 miliona nerešenih slučajeva u oblasti azila u EU+.
 
Istovremeno je Evropska agencija za graničnu i obalnu stražu (Fronteks) saopštila da je članicama EU u prvih šest meseci pomogla da vrate više od 33.000 ljudi koji nisu iz EU u odnosu na 30.000 pre godinu dana, pri čemu su se dve trećine vratile dobrovoljno.