Bogoljub Karić: Od Crne Trave napravićemo Zelenu Travu
Autorski tekst Bogoljuba Karića
Bogoljub Karić: Ako danas ne probudimo Crnu Travu, sutra ćemo buditi celu Srbiju. Nije pet do dvanaest — dvanaest i pet je!
Dragi moji Crnotravci,
dragi građani Srbije,
danas nisam došao u Crnu Travu da održim još jedan politički miting.
DOŠAO SAM DA IZ CRNE TRAVE OGLASIMO UZBUNU ZA SRBIJU!
Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, opština Crna Trava imala je 13.614 stanovnika.
Na poslednjem popisu — 1.063.
Samo naselje Crna Trava — 338 ljudi.
To nisu samo brojevi.
To su ugašena ognjišta. Prazne kuće. Škole bez dece. Njive bez domaćina. Roditelji čija su deca daleko. Sela u kojima više nema ko da se rodi.
A govorimo o veličanstvenom, vrednom i radnom narodu. O čuvenim crnotravskim neimarima koji su gradili širom naše zemlje.
GRADILI SU DRUGIMA GRADOVE, A NJIHOV KRAJ SE DANAS GASI!
Zato Crna Trava danas nije samo pitanje jedne male opštine. Ona je pitanje opstanka Srbije.
Postoji stara legenda o imenu Crne Trave, vezana za Kosovski boj i travu koja je omamila vojnike na putu ka Kosovu. Koliko je u tom predanju istorije, a koliko legende, neka utvrđuju istoričari.
Ali danas znam jedno:
SRBIJA VIŠE NE SME DA BUDE USPAVANA!
Nije više pet do dvanaest.
DVANAEST I PET JE!
Od 2016. do 2025. godine Srbija je samo zbog većeg broja umrlih nego rođenih izgubila skoro 435.000 ljudi. Tome treba dodati ljude koji su otišli iz zemlje tražeći svoju budućnost daleko od kuće.
To je kancer koji moramo da zaustavimo pre nego što metastazira kroz celu Srbiju.
Danas je Crna Trava. A ako nas ona ne probudi, sutra će isti problem biti sve veći u drugim selima, opštinama i gradovima.
Zato kažem:
HOĆU DA OD CRNE TRAVE NAPRAVIMO ZELENU TRAVU!
Ne mislim da joj promenimo ime. Hoću da promenimo njenu sudbinu.
Hoću da zelena trava ponovo bude simbol života. Da se otvaraju zatvorene kuće. Da se čuje dečji smeh. Da se rađaju deca. Da mladi ostaju. Da se oni koji su otišli vraćaju. Da unuci ponovo otvaraju vrata svojim dedama i bakama, umesto da se porodice gledaju preko telefona iz tuđine.
Crnoj Travi ne treba sažaljenje.
CRNOJ TRAVI TREBA EKONOMSKA REVOLUCIJA!
I ja znam kako to možemo da uradimo.
Godinama govorim da Srbija mora da promeni sistem. Ne može se o sudbini čoveka u Crnoj Travi odlučivati samo iz kancelarije u Beogradu.
Zato sam još 2004. godine predlagao snažnu regionalizaciju Srbije. Moj program je Srbija organizovana kroz šest snažnih regiona, sa upravom koja je blizu građaninu i koja svakodnevno odgovara za rezultat.
Građanin mora da zna kome se obraća i kada će dobiti odgovor. Investitor koji želi da otvori pogon, farmu, hotel, turistički kompleks, IT centar ili drugi posao ne sme mesecima i godinama da obilazi šaltere.
Nema gubljenja predmeta. Nema beskonačnog čekanja. Nema korupcije.
Ko u administraciji namerno zadržava predmet i ne odgovara građaninu, mora da snosi odgovornost u skladu sa zakonom.
Istovremeno, Srbiji ne treba skupa i preglomazna birokratija.
Moj program je:
■ 125 NARODNIH POSLANIKA.
■ 12 MINISTARSTAVA — KAO 12 APOSTOLA.
■ UPOLA MANJA I DALEKO EFIKASNIJA ADMINISTRACIJA.
■ ŠEST SNAŽNIH REGIONA.
Državni novac moramo da usmerimo tamo gde je najpotrebniji — u porodicu, decu, penzionere, proizvodnju, infrastrukturu i nova radna mesta.
Moj programski cilj je i najniža penzija od 600 evra.
Ali ovde, u Crnoj Travi, postoji pitanje još važnije od visine penzije:
HOĆE LI OVDE BITI UNUKA DA OTVORI VRATA SVOM DEDI I BAKI?
To je pitanje Srbije.
Zato predlažem da Crna Trava postane NACIONALNI PILOT-PROJEKAT OBNOVE OPŠTINA KOJE NESTAJU.
Da napravimo poseban razvojni program. Da dovedemo investicije. Da razvijamo malu privredu, poljoprivredu, turizam i digitalnu ekonomiju. Da obezbedimo najsavremeniju infrastrukturu i internet. Da damo snažne podsticaje mladim porodicama koje žele ovde da žive, rade i podižu decu.
U 21. veku, u vremenu veštačke inteligencije i digitalne revolucije, čovek iz Crne Trave može da radi za kompaniju u Beogradu, Londonu, Njujorku ili Tokiju, a da živi na svojoj zemlji. Zašto bi onda morao da napusti dedovinu?
Hoću da za deset godina u Crnoj Travi više ne brojimo koliko je ljudi otišlo.
DA BROJIMO KOLIKO SE VRATILO.
Da brojimo koliko je dece rođeno. Koliko je kuća ponovo otvoreno. Koliko je mladih porodica došlo. Koliko je preduzeća osnovano. Koliko je radnih mesta stvoreno.
To je moja politika.
OD CRNE TRAVE DO ZELENE TRAVE!
OD NESTAJANJA DO RAĐANJA!
OD ODLASKA DO POVRATKA!
OD SIROMAŠTVA DO RADA I STVARANJA!
I zato danas iz Crne Trave govorim i predsedniku države, i Vladi, i opoziciji, i svim političarima, ali pre svega građanima Srbije:
PROBUDITE SE!
Nemamo više pravo da kažemo — ima vremena.
NEMA VREMENA.
Nije pet do dvanaest.
DVANAEST I PET JE!
Ali nije kasno.
Dok postoji jedna porodica koja želi da ostane, jedan mladi čovek koji želi da se vrati i jedno dete koje ovde može da se rodi — Srbija ima za šta da se bori.
Ja verujem u Crnu Travu. Ja verujem u Srbiju.
I znam da ekonomskim programom, investicijama, novim radnim mestima i potpuno drugačijom organizacijom države možemo da vratimo život našim opštinama.
AKO OŽIVIMO CRNU TRAVU, POKAZAĆEMO DA MOŽEMO DA OŽIVIMO SVAKO SELO I SVAKU OPŠTINU SRBIJE KOJA DANAS NESTAJE.
Zato danas odavde šaljem poruku celoj Srbiji:
SPASIMO CRNU TRAVU DA BISMO SPASILI SRBIJU!
Ne damo naša sela. Ne damo naše gradove. Ne pristajemo da nam deca odlaze zato što im njihova zemlja nije pružila priliku.
VRATIĆEMO ŽIVOT TAMO GDE SE DANAS GASI.
VRATIĆEMO DECU TAMO GDE SU DANAS PRAZNE KUĆE.
VRATIĆEMO NADU TAMO GDE SU LJUDI PRESTALI DA VERUJU.
OD CRNE TRAVE NAPRAVIĆEMO ZELENU TRAVU — SIMBOL NOVOG ŽIVOTA SRBIJE!
PORODICA JE SNAGA SRBIJE!
Živela Crna Trava!
Živela Srbija!
