Smanjuje se populacija 45 odsto vrsta ptica selica

Foto: Beta/Dragan Gojić

Kako je navedeno, na samitu je potpisana Najrobijska deklaracija o selidbenim putevima ptica koja sve potpisnike obavezuje na jačanje napora i saradnje u cilju zaštite ptica selica i njihovih staništa preko državnih granica, uz podsećanje da su istovremeno razvojne banke od 2021. godine usmerile više od šest milijardi dolara za finansiranje zaštite prirode.

Deklaracija i opredeljena sredstva, predstavljaju značajan korak napred u koordinisanom globalnom odgovoru na potrebu za očuvanjem selidbenih koridora, ukazano je u saopštenju.

Istaknuto je da je izveštaj pokazao da se svaka deveta vrsta suočava sa pretnjom od izumiranja.

Izumiranje tankokljune carske šljuke 2025. godine, vrste koja je poslednji put zabeležena u Maroku 1995, a u Srbiji davne 1971, predstavlja prvo globalno izumiranje neke ptičje vrste na kopnenom području Evroazije i Afrike u poslednjih nekoliko vekova.

Za još šest vrsta selica je potvrđeno ili se sumnja da su nestale u poslednjih 150 godina.

U posebno su lošem stanju vrste koje zavise od morskih staništa, šuma i priobalnih močvara; među najugroženijima su morske ptice i ptice močvarice.

Ipak, kako je dodato, izveštaj beleži i razloge za nadu.

Ovi padovi brojnosti posledica su dobro poznatih faktora izazvanih ljudskim delovanjem - invazivnih vrsta, intenziviranja poljoprivrede, klimatskih promena i neodrživog lova.

Kada se duž čitavog selidbenog puta izmene poljoprivredne, ribolovne i prakse upravljanja zemljištem, a ne samo na pojedinačnim lokacijama, populacije ptica reaguju pozitivno.

Na primer, zajedničko delovanje više zemalja zaustavilo je opadanje populacije bele kanje koja se gnezdi na Balkanu i sada se sa više osnova možemo nadati da će se u budućnosti ponovo gnezditi i u Srbiji.

"Pad brojnosti ptica selica otkriva sve veći pritisak na prirodne sisteme od kojih zavisimo. Ali nauka je podjednako jasna: zaštita prirode daje rezultate — koordinisano delovanje može sprečiti izumiranja I pomoći populacijama da se oporave. Rešenja postoje; ono što je sada potrebno jeste njihova primena na nivou čitavih selidbenih puteva", rekao je glavni naučnik BirdLife International-a I glavni urednik Izveštaja Stjuart Bačart.

Naglašeno je i da izveštaj ukazuje da selidbeni put nije samo linija na karti, već široka, međusobno povezana mreža ključnih lokacija i neophodnih staništa koja podržavaju ptice selice širom kontinenata i tokom različitih godišnjih doba.

Kada je jedna karika prekinuta ili oslabljena, čitav lanac je ugrožen.

Prepoznajući ovu međusobnu povezanost, BirdLife International — jedino globalno partnerstvo koje se bavi očuvanjem ptica i celokupnog života na planeti, sa 125 partnera u 120 zemalja — razvio je Globalni program selidbenih puteva ptica (Global Flyways Programme), podseća se u saopštenju.

Umesto usmerenosti na pojedinačne lokacije, vrste ili državne granice, ovaj pristup ima za cilj da zaštiti i obnovi čitave selidbene puteve, pri čemu partneri sarađuju od područja za gnežđenje, preko odmorišta tokom seoba, do područja u kojima ptice zimuju.

"Više od dve milijarde ptica selica preleće Srbiju svake godine. Naša je obaveza da im pružimo bezbedan boravak i prelet, da sačuvamo ključne predele i staništa i time pomognemo svetske napore za zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti", pojasnio je izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.

Generalni direktor organizacije BirdLife International Martin Harper istakao je da je Izveštaj o Stanju populacija ptica u svetu nedvosmislen jer pokazuje da migratorne ptice nestaju alarmantnom brzinom.

"Najrobijska deklaracija predstavlja prekretnicu. Potrebno je da svi daju svoj doprinos. To znači vlade, poslovni sektor i civilno društvo. Razvojne banke odgovaraju na ovaj izazov. Partnerstvo BirdLife spremno je da deluje. Sada su nam potrebni i drugi koji će se uključiti kako bismo preokrenuli trend opadanja i sačuvali ove čudesne migracije ptica i za naredne generacije", zaključio je Harper, navedeno je u saopštenju.