Vreme: Novosadska tragedija izazvala političke promene i među nacionalnim manjinama
Nakon pada novosadske nadstrešnice i početka studentskih protesta unutar manjinskih zajednica u Srbiji dogodile su se političke promene i pripadnici nacionalnih manjina prvi put su bili veoma aktivni u protestima protiv vlasti, što je uticalo i na restrukturiranje manjinske političke scene, piše danas nedeljnik Vreme.
Kako se navodi u analizi tog nedeljnika, prema poslednjem popisu pripadnici nacionalnih manjina čine oko 12 odsto populacije Srbije, a u raspuštenom parlamentu njihove partije imale su 12 mandata, što bi značilo da bi nakon narednih izbora glas manjina mogao da bude veoma važan, "ako ne i presudan za ishod" oktobarskih parlametnarnih izbora.
"Vlast Aleksandra Vučića držala je pod čvrstom kontrolom manjine po oprobanom receptu: stvorene su elite koje su se izveštile u etno-biznisu i koje su imale, malo je reći, brojne materijalne pogodnosti. Po pravilu, naprednjaci ili njihovi partneri kontrolisali su manjinske nacionalne savete, a preko njih i druge institucije u nadležnostima ovih tela samouprave, što je bilo pogodno za kapilarni izborni menadžment, to jest ucene zaposlenih i njihovih porodica da glasaju u skladu sa željama režima, odnosno manjinskih elita", navodi se u tekstu.
Dodaje se da je to stvaralo mešavinu korupcije i straha, što znači da mnogi pripadnici manjima nisu sa radošću glasali za vlast Srpske napredne stranke i njihove partnere, iako su se po pravili priklanjali onome ko je jači na državnom nivou.
"A do Studentskog pokreta, dobro se znalo ko je jači. Činjenica da se u Srbiji pojavila jaka, njima prihvatljivija, politička alternativa dovela je do gibanja unutar manjinskog korpusa. Obelodanjeni 'catch-all' sastav studentske liste osnažio je ta gibanja, s obzirom na to da se na njoj ne nalaze oni koji imaju jak nacionalistički predznak", piše Vreme i dodaje da je sahrana Ratka Mladića bila kontraproduktivna za vlast po pitanju podrške manjina.
Analizirajući situaciju u mađarskoj zajednici, koja je najbrojnija manjina u Srbiji, Vreme podseća da je vlast Viktora Orbana iz Budimpešte snažno uticala na tokove u toj zajednici i da će se promena vlasti u toj zemlji, bar donekle, odraziti i na izborne rezultate u Vojvodini.
"Stranka vojvođanskih Mađara je još uvek najjači politički faktor kod vojvođanskih Mađara, ali, prema saznanjima Vremena, unutar stranke tinjaju sukobi koji će u konačnici verovatno rezultirati smenom sadašnjeg predsednika Balinta Pastora i njegovih bliskih saradnika, te postavljanjem na čelo stranke osoba koje će biti prihvatljivije novoj mađarskoj vladi. Uprkos SVM-ovoj lojalnosti Vučićevom režimu, ne treba biti preterano iznenađen ako stranka ponudi svoje usluge Studentskom pokretu, ukoliko ovaj bude u mogućnosti da formira vladu", piše taj list.
Takođe se podseća da je novoosnovani Pokret za novi početak vojvođanskih Mađara, za koji se smatra da je blizak sa Vladom Petra Mađara, pružio nedvosmislenu podršku studentima, a to će učiniti i mala Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, kao i određeni broj civilnih organizacija.
"Situacija u Sandžaku je još komplikovanija. Poznato je da je među Bošnjacima do sada postojao oligopol tri aktera. Glavni igrač su svakako Rasim Ljajić i njegove dve stranke (nacionalna Socijaldemokratska partija Srbija i manjinska Sandžačka demokratska partija), Sulejman Ugljanin sa Strankom demokratske akcije i Usame Zukorlić, koji je od oca, čuvenog muftije, nasledio Stranku pravde i pomirenja. Studentski pokret je u međuvremenu postao izuzetno snažan politički igrač u ovom delu zemlje, zahvaljujući snažnom učešću novopazarskih akademaca u buntu", piše taj list.
Vreme dodaje da su i kod drugih etničkih zajednica primetne promene koje da idu u prilog Studentskom pokretu.
"Po jedna romska i rumunska partija podržale su studente. Slovačka zajednica je bila izuzetno aktivna tokom protesta, a sama činjenica da ove izbore krasi neizvesnost, ohrabriće mnoge da otkažu poslušnost manjinskim vladarima i Vučićevom režimu. U maltene svim manjinskim zajednicama postoje stranke i organizacije koje otvoreno podržavaju ili će podržati studente, među njima i neke koje su do sada bile deo vladajuće strukture ili bliske njoj. Svaka etnička zajednica u Srbiji (postoji 24 nacionalnih saveta manjina) je specifična, i unutar njih važe različita pravila. No jedno je sigurno: za studentski pokret i opozicione aktere jedan od važnih izazova biće da pridobiju poverenje manjinskih birača i uvere ih da mogu slobodno da glasaju", dodaje se u analizi.
