Nemačku čekaju pokrajinski izbori koji mogu da odluče sudbinu kancelara
Vesti
| 18.09.2026
|
access_time
13:55
Prema anketama, u Meklenburgu, pokrajini na Baltiku sa nešto više od 1,5 miliona stanovnika, vodiće se trka rame uz rame između socijaldemokratske SPD i AfD. Trenutno je SPD u blagom vođstvu i posle višemesečne potere je pretekla AfD
SPD ima podršku 37 odsto anketiranih birača, evroskeptična, antimigrantska i ksenofobna AfD 36 odsto. Demohrišćanska CDU kancelara Merca pala je na najniže grane i uživa poverenje svega šest odsto birača, što je jedva iznad izbornog cenzusa od pet odsto.
U toj Pokrajini je za jedan procentni poen na devet odsto pala i stranka Levica, koja je u Meklenburgu na vlasti sa SPD. Sve ostale stranke, uključujući i Zelene i populističko-levičarski Savez Zahra Vagenkneht moraju da strahuju da li će preći izborni prag i ući u pokrajinski parlament.
U Berlinu, gradu i pokrajini sa oko 3,7 miliona stanovnika, od februara 2023. godine je na vlasti koalicija CDU i SPD. Te godine su održani vanredni izbori jer su izbori 2021. godine zbog nepravilnosti morali da budu ponovljeni.
Najnovije ankete pokazuju da je najviše pristalica pridobila partija Levica, koji je napredovala za gotovo deset poena i sada ima podršku 22 odsto birača.
Za njom je sa 20 odsto CDU, ali je ona od izbora 2023. godine izgubila više od osam procentnih poena. AfD podržava 18 odsto birača, i ona je napredovala gotovo devet procentnih poena. Zeleni su Pali na 15 odsto, a SPD na svega 12 odsto.
Prema pisanju nemačkih medija, vrlo su mali izgledi da u dve pokrajine rezultat izbora omogući stvaranje dvočlane vladajuće koalicije. Izvesnija je tročlana koalicija koju bi činile ili CDU, Zeleni i SPD, ili eventualno Levica, Zeleni i SPD.
Mercovi demohrišćani odbijaju saradnju sa partijom Levica, a gotovo sve relevantne partije su uspostavile i "sanitarni kordon" prema AfD koja je u nekim nemačkim pokrajinama klasifikovana kao ekstremna partija i pod nadzorom je Službe za zaštitu ustavnog poretka, a na saveznom nivou se posle sudske tužbe AfD vodi kao "slučaj sumnje".
Nekoliko vodećih političara AfD se našlo pred sudom zbog otvorene promocije nacizma i isticanja nacističkih simbola. Uprkos tome, AfD je na izborima u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra osvojila gotovo 44 odsto glasova, ali ne uspeva da sastavi vladajuću koaliciju pošto ostale stranke odbijaju saradnju.
AfD posledjih dana sve više u igru uvodi i temu vranrednih saveznih izbora u Nemačkoj. Njen izborni rezultat od 10,4 odsto na izborima za Bundestag u februaru prošle godine, sada bi prema anketama mogao da iznosi 20,8 odsto, iako ta partija i dalje svoje uporište ima na istoku Nemačke, u pokrajinama koje su bile deo nekadašnje Nemačke demokratske Republike (DDR).
Predsednica AfD Alis Vajdel ima ambiciju da taj rejting do sledećih saveznih izbora poveća na 40 odsto, iako ni to za AfD ne bi automatski značilo preuzimanje vlasti upravo zbog toga što parlamentarn stranke odbijaju da sa njom sarađuju.
Izbori u dve nemačke pokrajine mogu da budu odsudni i za političku sudbinu kancelara Fridriha Merca. U strankama i medijima danima kruže špekulacije o eventualnom padu kancelara i o njegovom potencijalnom nasledniku.
Ministri iz Mercove CDU stali su uz kancelara, ali bi već u nedelju slika mogla da se promeni, iako je Merc najavio da će se boriti da ostane na funkciji šefa vlade, piše agencija dpa.
"Odustajanje za mene nije opcija", rekao je Merc posle izbornog debakla CDU u Saksoniji-Anhaltu, podseća dpa.
Agencija, ipak, navodi da u poslednje vreme u medijima sve više kruže nagađanja da bi Merca na mestu kancelara mogao da zameni premijer Bavarske i predsednik sestrinske demohrišćanske bavarske CSU Markus Zeder, ili premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Hendrik Vist, iz CDU.
