Pirova pobeda AfD u nemačkom Meklenburgu, debakl Mercovih demohrišćana

Na izborima za parlamente nemačke pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija i grada-pokrajine Berlina pobedile su stranke sa dijametralno suprotnog kraja političkog spektra - u Berlinu partija Levica, a u Meklenburgu ekstremno desna Alternativa za Nemačku.

Ipak, U Meklenburgu će vrlo verovatno u koaliciji sa Zelenima i Levicom ostati sa na vlasti socijaldemokratska SPD i dugogodišnja premijerka Manuela Švezig. Švezig je već izrazila nadu da će biti formirana crveno-crveno-zelena koalicija.  

Evroskeptična i ksenofobna AfD je na izborima u toj pokrajini 20. septembra osvojila 38,2 odsto glasova, više nego dvostruko više nego 2021, piše agencija dpa.

SPD je druga sa 35,5, a slede Levica i Zeleni sa 6,5 i 5,7 odsto, dakle dovoljno za trostranu koaliciju. 

Ishod izbora je posebno gorak za konzervativnu demohrišćansku CDU nemačkog kancelara Fridriha Merca. 

U Meklenburgu CDU je pretrpela najteži poraz u posleratnoj istoriji na nekim pokrajinskim izborima i sa 4,9 odsto osvojenih glasova nije prešla izborni cenzus. Prethodni najslabiji rezultat zabeležila 1951. godine sa 9 odsto u Bremenu.

U Berlinu je CDU osvojila 18,8 odsto glasova, čime je dosadašnja vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokratske SPD ostala bez većine. 

U glavnom gradu Nemačke je Levica, posle prebrojavanja svih glasova, pobedila sa 25,7 odsto i velikom prednošću nad ostalim strankama. Slede CDU sa 18,8 odsto, AfD sa 16,3, Zeleni sa 14,3 i SPD sa 12,1 odsto.

Vladajuća koalicija CDU i SPD u glavnom gradu time je 20. septembra izgubila većinu.

U skupštini Berlina Levica će imati 47 odbornika, CDU 34, AfD 29, Zeleni 26, a SPD 22.

Zasluga za uspeh berlinske Levice uglavnom se pripisuje energičnoj političarki, pravnici Elif Eralp, koja je bila nosilac liste Levice i kandidatkinja za gradonačelnicu. 

Eralp ima turske korene - njeni su roditelji zbog političkog progona 1980. godine pobegli u Nemačku.

Međutim, koalicija stranke Levica sa strankama levog centra, Zelenima i SPD, u Berlinu nije tako izvesna. 

Kamen spoticanja je namera te stranke da stambeni problem u Berlinu reši eksproprijacijom uz naknadu stanova velikih stambenih koncerna. Tome se protive ostale stranke. 

Levica svoj plan bazira na uspešnom referendumu iz 2021. godine i trdi da bi na taj način moglo da se obezbedi 220.000 dodatnih stanova. CDU odbacuje svaku mogućnost eksproprijacije i saradnje sa Levicom koju optužuje za populizam. 

Vodeći kandidat socijaldemokrata Štefen Krah ranije je jasno naglašavao da ne prihvata eksproprijaciju velikih stambenih koncerna onako kako je Levica obećavala u kampanji.

Uz to, Zeleni i SPD od Levice zahtevaju da se izbori sa problemom tinjajućeg antisemitizma koji su, posle izbijanja rata u Gazi, pokazvali njeni članovi i neki visoki zvaničnici. 

Matematički je u Berlinu moguća i koalicija CDU, Zelenih i SPD. Ipak, CDU zbog teških gubitaka i velikog zaostatka za Levicom teško može za sebe da traži mandat za formiranje vlade.

Izlaznost je znatno porasla u obe pokrajine. U baltičkom Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji iznosila je 78,1 odsto, a u Berlinu 74,2 odsto, piše dpa.

Porazi na pokrajinskim izborima i ankete koje govore o nezapamćenom padu popularnosti, poslednjih nedelja u nemačkim medijima sve više podgrevaju špekulacije o opstanka Fridriha Merca na funkciji kancelara i opstanku njegove vlade.