Mađarski sud smanjio kaznu Nemici, antifašistkinji osuđenoj zbog napada na neonaciste
Nova i konačna presuda za optuženu, koju mađarske vlasti identifikuju samo kao Maju T, doneta je nakon što joj je niži sud u februaru izrekao kaznu od osam godina. I tužilaštvo i odbrana uložili su žalbe - tužilaštvo je tražilo 14 godina zatvora, dok je odbrana zahtevala oslobađajuću presudu.
Vlasti navode da je Maja T. bila jedna od više od deset aktivista koji su napali učesnike godišnjeg skupa krajnje desnice u Budimpešti poznatog kao "Dan časti", jednog od najvećih neonacističkih skupova u Evropi.
Tužioci su naveli da su Maja T. i drugi počinioci "planirali da nastave svoju ideološku borbu protiv pristalica ekstremne desnice" i da "napadaju odabrane žrtve različitim predmetima koji su mogli da ubiju".
Grupa Majinih pristalica okupila se danas ispred suda u centru Budimpešte, noseći transparente i zahtevajući njeno oslobađanje.
Kada je ušla u sudnicu, Maja T. se nasmešila drugim pristalicama koje su se okupile i unutar suda kako bi prisustvovale ročištu.
Prilikom smanjenja kazne, sudija je naveo da Maju T. za jednu od tačaka optužnice treba smatrati saučesnicom, a ne izvršiocem, kao i da ne treba da bude tretirana kao članica kriminalne organizacije, kako je prvobitno bilo navedeno u optužnici.
Otac Maje T, Volfram Jaroš, rekao je za AP da je, iako je presuda povoljnija od odluke nižeg suda, "lično veoma razočaran".
"Mislim da je Maja vest primila veoma smireno, ali mislim da je to za Maju takođe veoma depresivno. Sedam godina je izuzetno dug period", rekao je Jaroš.
Nakon što su je nemačke vlasti uhapsile u Berlinu, Maja T. je u decembru 2024. izručena Mađarskoj. Nemački Savezni ustavni sud je prošle godine zaključio da je izručenje bilo nezakonito, jer nije moglo biti garantovano da optužena u mađarskom pritvoru neće biti izložena nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.
Jaroš je danas rekao da je Maja bila u veoma nedostojnim uslovima u pritvoru, uključujući samicu, što, kako je naveo, nije u skladu sa evropskim standardima ljudskih prava. Mađarske vlasti i Mađarska zatvorska služba negiraju takve tvrdnje.
Simpatizeri Maje T. izrazili su sumnju da je moguće da u Mađrskoj dobije pravično suđenje, jer je bivši desničarski populistički premijer te zemlje Viktor Orban prošle godine označio antifu kao terorističku organizaciju.
Antifa, krovni naziv za različite međusobno povezane krajnje levičarske aktiviste i grupe koje se bore protiv fašizma, fašista i neonacista, više predstavlja ideologiju nego organizaciju, iako su neki njeni pripadnici prihvatili militantne metode.
Jaroš je rekao da, iako osuđuje nasilje koje se dogodilo u Budimpešti, smatra da je antifašističko delovanje apsolutno važno i neophodno, kao i angažovanje protiv autoritarnih i fašističkih tendencija, "kakve, nažalost, vidimo i u Nemačkoj sa AfD-om", misleći na krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku.
Još jedna od osoba osumnjičenih za učešće u napadima 2023. godine, italijanska antifašistkinja Ilarija Salis, provela je više od godinu dana u zatvoru u Mađarskoj nakon napada, što je dovelo do diplomatskog spora između Rima i Budimpešte zbog načina na koji je bila tretirana u pritvoru.
Salis je u maju 2024. puštena u kućni pritvor, a mesec dana kasnije oslobođena je pritvora nakon što je izborom za poslanicu u Evropskom parlamentu stekla imunitet od krivičnog gonjenja.
Mađarski tužioci tražili su za Salis kaznu od 11 godina zatvora, a iako je prethodna mađarska vlada zatražila od Evropskog parlamenta da joj ukine poslanički imunitet, Parlament je taj zahtev odbio.
