Istok Nemačke i posle više od tri decenije od ujedinjenja zaostaje za zapadom

Smanjenje jaza u privrednoj razvijenosti istočnog i zapadnog dela Nemačke već pet godina stagnira i istok je i dalje na manje od 80 odsto ekonomskog nivoa zapada, pokazuje analiza Instituta nemačke privrede (IW).

Više od tri decenije posle ujedinjenja, istočni delovi zemlje zaostaju za zapadnim pokrajinama. Prošle godine pet nemačkih istočnih pokrajina dostiglo je 79 odsto ekonomskog nivoa, posle nešto više od 78 odsto 2024. godine, pokazuju podaci IW.

Institut z Kelna godinama prati tempo kojim istočne nemačke pokrajine po ekonomskom razvoju i standardu sustižu zapad Nemačke, od ujedinjenja dve Nemačke 1990. godine. 

Nemačka je 3. oktobra obeležila Dan nemačkog jedinstva, kada su 1990. godine pokrajine nekadašnje Nemačke demokratske Republike (DDR) postale deo Savezne Republike Nemačke (BRD). 

U DDR, delu sfere uticaja SSSR i članici Varšavskog pakta, bile su pokrajine Saksonija-Anhalt, Saksonija, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Brandenbug i Tiringija. Status grada pokrajine je posle 1990. dobio i ponovo ujedinjeni Berlin. 

Razlika u privrednom razvoju bila je velika, a uprkos naporima da se to prevaziđe, i ranije su, prema podacima IW, postojale faze stagnacije. Na primer posle 1997. i posle 2010. godine, kada je privreda na zapadu Nemačke beležila snažan rast, a istok nije uspevao da drži korak.

Sada je, piše IW, drugačije. Privreda je posustala u celoj Nemačkoj, što znači da se zapadni delovi zemlje ne udaljavaju, pa ipak istočne pokrajine ne uspevaju da ih sustignu.

IW ukazuje i na konkretne probleme istoka. 

Primer je sve veči jaz na tržištu rada, gde istok, srazmerno ukupnom stanovništvu, dostiže svega 85 odsto nivoa zapada. 

Kaskaju i ulaganja na istoku, piše IW, i navodi da već petnaest godina ukupna vrednost akumulirane proizvodne imovine u istočnim pokrajinama, dakle svih mašina, fabrika, ulica i objekata ne uspeva da premaši 80 odsto vrednosti na zapadu zemlje.

I konačno, najveći zaostajanje je u naučno-istraživačkom radu gde istok dostiže svega 46 odsto nivoa zapada. 

IW pojašnjava da u istočnim pokrajinama univerziteti i naučni instituti i istraživački rad u javnom sektoru relativno dobro funkcionišu, ali da nedostaje istraživača i naučnika u privredi pošto gotovo i nema velikih kompanija. 

Posebni pesimizam izaziva jako loša demografska situacija sa sve starijim stanovništvom. Prema scenariju IW populacija u tom delu Nemačke će se, ukoliko ne bude doseljavanja, do 2045. godine smanjiti za jednu petinu.

Utoliko je istok Nemačke daleko više od zapada upućen na radnu snagu iz inostranstva, ali tu otvorenost prema migrantima dovodi u pitanje nedavni uspeh ekstremno desne, antimigrantske i evroskeptične Alternative za Nemačku na izborima u dve istočnonemačke pokrajine, ocenjuje IW.

A vetar u leđa privreda u tom delu Nemačke, prema oceni IW, verovatno neće dobiti ni inicijativama pokrajinskih premijera da se zadrži mogućnost penzije sa 63 godine, jer je zbog demografske slike upravo u interesu istoka Nemačke da što je moguće duže na poslu zadrži iskusne radnike.