Predsednik Crne Gore: Zahtev Hrvatske za povraćaj vojne imovine nerealan

 Predsednik Crne Gore Jakov Milatović odbacio je u utorak kao nerealan zahtev Hrvatske za povraćaj vojne imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara i upozorio da otvorena bilateralna pitanja ne bi trebalo da usporavaju ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.


Grlić Radman je rekao da Hrvatska raspolaže dokumentacijom o nekadašnjoj vojnoj imovini i procenio njenu vrednost na više od 2,7 milijardi dolara. Među imovinom koju je pominjao su vojni brodovi, podmornice i vojna bolnica.

Milatović je novinarima u Beranama rekao da takav zahtev ne smatra realnim i da nije dobro da se na taj način usporava evropski put Crne Gore.

On je kazao da želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, podsećajući da je Zagreb godinama podržavao evropske i evroatlantske integracije Crne Gore, ali je ocenio da poslednje izjave hrvatskih zvaničnika dve zemlje vraćaju na pitanja iz prošlosti.

"Dajte da završimo zajedno naš evropski put", rekao je Milatović, pozivajući dve države da se više usmere na pitanja koja ih povezuju.

Crnogorski ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović je rekao da mu zvanični zahtev Zagreba nikada nije dostavljen i da to pitanje nije bilo među otvorenim sporovima koje je zatekao po preuzimanju dužnosti. On je takođe pozvao da se bilateralni sporovi odvoje od pristupnih pregovora sa EU.

Odnosi Podgorice i Zagreba poslednjih godina opterećeni su nizom nerešenih pitanja, od kojih se veliki deo odnosi na raspad bivše Jugoslavije i ratove početkom devedesetih. Hrvatska je bokirala zatvaranje poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbedonosnu politiku Crne Gore.

Hrvatska traži nastavak pregovora o morskoj granici na Prevlaci i povratak školskog broda "Jadran", obeštećenje bivših hrvatskih zatočenika logora Morinj u Crnoj Gori, nastavak potrage za 14 osoba nestalih tokom rata, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih državljana.

Zagreb traži i da ostane spomen-ploča hrvatskim zatočenicima postavljena u Morinju, promenu imena bazena u Kotoru koji nosi ime nekadašnjeg vaterpoliste Zorana Gopčevića.

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova u julu je saopštilo da rešavanje tih pitanja smatra važnim za završetak pristupnih pregovora Crne Gore.

Odnosi dve države su dodatno zaoštreni u junu 2024. godine, kada je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.

Hrvatska je taj potez ocenila kao neprihvatljiv i politički motivisan, navodeći da šteti dobrosusjedskim odnosima i evropskom putu Crne Gore.