Bogoljub Karić: Zaječar i Bor- Carska i rudarska Srbija moraju ponovo da žive

 

BOGOLJUB KARIĆ

nosilac liste „Pokret snaga Srbije – BK“

na parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine

ZAJEČAR I BOR — CARSKA I RUDARSKA SRBIJA MORAJU PONOVO DA ŽIVE

 

     

 

Na današnjim skupovima u Zaječaru i Boru doživeo sam velike ovacije i snažnu podršku građana. Hvala im od srca.

Govorio sam narodnim jezikom — jednostavno i jasno. Govorio sam šta Zaječar i Bor predstavljaju za porodice koje ovde žive, ali i šta predstavljaju za celu našu Srbiju.

Zaječar i Bor su ogroman resurs i nacionalno bogatstvo Srbije.

To bogatstvo moramo strateškim planom da razvijamo, oživimo i stavimo u službu građana i budućih generacija.

Naš programski cilj je Srbija u kojoj će razvijena privreda omogućiti plate od 3.000 evra i penzije od

1.500 evra. Srbija u kojoj penzioner ne čeka mesecima na pregled, u kojoj su neophodni lekovi besplatni za penzionere i u kojoj svaki građanin ima dostupno i dostojanstveno lečenje.

Zato mi posebno znači podrška koju sam danas osetio među građanima Bora i Zaječara. Hvala vam na poverenju. Ono nas obavezuje da radimo još više.

ZAJEČAR — CARSKI GRAD SRBIJE

 

     

 

Nedaleko od Zaječara nalazi se Gamzigrad — Feliks Romulijana, carska palata rimskog imperatora Galerija, rođenog na ovim prostorima.

To nije samo naše arheološko nalazište.

To je svetska baština.

Zato kažem: Zaječar mora da postane jedan od velikih turističkih centara ovog dela Evrope i da teži mestu među najpoznatijim istorijskim turističkim destinacijama sveta.

Ko ima carsku palatu, Gamzigrad, rimsko nasleđe, banje, prirodu Timočke Krajine, kulturu i tradiciju

— taj ima bogatstvo koje niko ne može da mu odnese i koje se ne može preseliti u drugu državu.

Ali Zaječar nije samo istorija. Zaječar je nekada bio i grad fabrika.

Kristal. Porcelan. KTK. Timogradnja. Pivara. Proizvodnja. Radnici. Izvoz.

Samo Kristal je u najboljim godinama zapošljavao više od 5.000 ljudi.

Posle 2000. godine veliki deo industrijskih kapaciteta Srbije je nestao, ugašen ili sveden na daleko manju meru.

Zato Srbija ponovo mora da proizvodi.

Moramo da otvaramo fabrike. Moramo da zapošljavamo ljude.

Moramo da vratimo život našim gradovima.

 

BOR — NACIONALNO BOGATSTVO SRBIJE

 

     

 

A nekoliko desetina kilometara dalje nalazi se drugo ogromno blago Srbije — Bor.

Bakar.

Zlato.

Srebro.

Rude i minerali.

To nije obična roba.

To je porodično srebro Srbije.

Države su se vekovima borile za zemlju, rude, vodu, energiju i minerale.

A mi nemamo pravo da ono što su nam generacije ostavljale vekovima jednostavno prodamo i potrošimo.

U Boru je kineski Zijin 2018. godine postao strateški partner i većinski vlasnik nekadašnjeg RTB Bora sa 63 odsto vlasništva, dok je država Srbija zadržala 37 odsto.

Iz toga moramo da izvučemo pouku za budućnost.

Investitori su dobrodošli.

Kineski. Evropski. Američki. Sa svih strana sveta.

Kapital je dobrodošao.

Najbolja tehnologija je dobrodošla. Znanje je dobrodošlo.

Ali strateška prirodna bogatstva Srbije ne smeju biti nešto što jedna generacija političara može trajno da otuđi.

Budućnost moraju biti partnerstva i zajednička ulaganja u kojima Srbija i njeni građani čuvaju svoj trajni interes u nacionalnom bogatstvu.

NE SMEMO IZVOZITI SAMO RUDU

 

     

 

I nije dovoljno samo iskopati rudu. Nije dovoljno prodati sirovinu.

Hoću da Bor bude evropski centar rudarstva, metalurgije i najsavremenije finalne prerade.

Da ovde stvaramo proizvode najviše vrednosti. Da ovde prerađujemo bakar.

Da ovde prerađujemo zlato i srebro.

Da ovde razvijamo nove materijale, tehnologije i industriju XXI veka.

Da ovde budu fakulteti, instituti, laboratorije, inženjeri i najbolji stručnjaci. Naš cilj mora biti da što veći deo vrednosti svake tone naše rude ostane u Srbiji.

Ne treba Srbija da izvozi svoje bogatstvo, pa da posle kupuje gotov proizvod deset ili sto puta skuplje.

Srbija mora da stvara finalni proizvod.

To je put do visokih plata. To je put do visokih penzija.

To je put do bogatih porodica i bogatih gradova.

 

NEMA ZLATA VREDNIJEG OD ZDRAVLJA DETETA

 

     

 

A postoji jedan uslov preko kojeg nema pregovora.

Zdravlje ljudi.

U Bor su poslednjih godina uložena značajna sredstva u rekonstrukciju topionice, sisteme za prečišćavanje gasova i zaštitu životne sredine.

Ali mene ne interesuje samo koliko je novca uloženo.

Mene interesuje rezultat.

Vazduh koji udišu deca Bora, Majdanpeka, Zaječara i cele istočne Srbije mora da ispunjava najstrože evropske i svetske standarde — svakog dana, 24 časa dnevno.

Nema investicije koja je vrednija od života deteta.

Nema tone bakra koja je vrednija od zdravlja jedne porodice.

Nema kilograma zlata koji je vredniji od čistog vazduha koji udišu naša deca.

I nema profita koji može da bude opravdanje za zagađen vazduh, vodu ili zemlju.

Zato svaki budući ugovor o eksploataciji strateških resursa mora da sadrži najstrože ekološke obaveze, neprekidno nezavisno merenje i punu odgovornost za svako prekoračenje standarda.

PORODIČNI KAPITALIZAM — GRAĐANIN MORA BITI VLASNIK

 

     

 

Upravo ovde, u Boru, najbolje se vidi zašto je prva tačka našeg programa Porodični kapitalizam. Ja hoću Srbiju u kojoj građanin nije samo posmatrač sopstvenog nacionalnog bogatstva.

Hoću da svaki građanin Srbije dobije svoj udeo u nacionalnom bogatstvu kroz akcije čiju ciljanu vrednost postavljamo na:

100.000 EVRA PO GRAĐANINU.

U zemljištu.

Rudama.

Energetici.

Vodama.

Šumama.

Državnim kompanijama.

I drugoj nacionalnoj imovini koja pripada Srbiji.

Jer to bogatstvo političari nisu doneli od svoje kuće.

Nije ga stvorio jedan predsednik. Nije ga stvorio jedan premijer.

Nije ga stvorio jedan ministar.

To su stvarale, branile i ostavljale generacije naših predaka.

Od Nemanjića do danas.

Političar je privremeni upravnik države. Nije njen vlasnik.

Nema pravo da se prema nacionalnom bogatstvu ponaša kao da je njegova privatna imovina.

Vlasnici Srbije su njeni građani.

ISTOČNA SRBIJA MOŽE DA BUDE JEDAN OD NAJBOGATIJIH DELOVA EVROPE

 

     

 

Zato Zaječar vidim kao carski grad turizma, kulture, nove industrije i mladih ljudi.

Bor vidim kao jedan od evropskih centara modernog i ekološki odgovornog rudarstva, metalurgije i industrije visoke vrednosti.

Istočnu Srbiju vidim kao kraj iz kojeg ljudi više ne odlaze.

Nego dolaze.

Vraćaju se.

Rade.

Osnivaju porodice.

Rađaju decu.

Ovde moraju da ostanu novac, znanje i najveći deo vrednosti koju stvaraju naša prirodna bogatstva.

Da Srbija ponovo gradi. Da Srbija radi.

Da Srbija rađa.