Kina i EU u Pekingu traže rešenje za trgovinske tenzije
Glavni trgovinski predstavnici Kine i Evropske unije privode danas kraju dvodnevne razgovore čiji je cilj ublažavanje sve većih tenzija zbog rastuće trgovinske neravnoteže između dve velike ekonomije.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič doputovao je u Peking, poručivši da je od ključnog značaja da pregovori donesu "konkretne rezultate" u uspostavljanju uravnoteženije trgovine između Kine i Evropske unije, koja okuplja 27 država članica.
Ipak, nije bilo jasno da li će obe strane pokazati dovoljno političke volje da reše ključne uzroke rastućeg kineskog trgovinskog suficita, koji je prošle godine dostigao 360 milijardi evra.
Kina insistira na tome da EU prestane da blokira uvoz naprednih mašina za proizvodnju računarskih čipova. Ograničenja su uvedena iz razloga nacionalne bezbednosti, na zahtev Vašingtona.
Šefčovič je izjavio da su ovonedeljni razgovori kruna tromesečnog intenzivnog rada. Postavio je rok do oktobra za postizanje konkretnih rezultata u uspostavljanju uravnoteženije trgovine.
Ranije tokom nedelje, kinesko Ministarstvo trgovine objavilo je saopštenje u kojem je pozvalo EU da izbegava protekcionističke mere, upozoravajući da bi takvi potezi mogli da izazovu suprotan efekat od željenog.
Trgovinske tenzije porasle su poslednjih meseci, pri čemu obe strane uvode ili razmatraju ograničenja na uvoz proizvoda one druge.
EU je preduzela mere za ograničavanje uvoza električnih automobila i baterija za električna vozila proizvedenih u Kini, a usvojila je i mere za zaštitu evropske industrije čelika. Takođe ograničava bescarinski uvoz malih pošiljki kupljenih putem internet-trgovina, što prvenstveno pogađa kineske kompanije koje prodaju brzo proizvedenu, jeftinu modu.
Prošle nedelje Kina je pokrenula antidamping istragu o uvozu p-nitrotoluena iz Evropske unije, hemijskog jedinjenja koje se koristi u proizvodnji boja i farmaceutskih proizvoda.
Kineski zvaničnici i privrednici izrazili su zabrinutost zbog izveštaja da se pojedine članice EU zalažu za uvođenje novih mera radi zaštite domaće industrije.
Zabrinutost zbog naglog rasta kineskog izvoza u Evropu i druge delove sveta dodatno je porasla. Pojedini analitičari ovaj trend nazivaju "novim kineskim šokom" (China shock 2.0).
Ove zabrinutosti intenzivirane su nakon što su Sjedinjene Američke Države, naročito otkako se predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću, povećale carine i uvele druge mere s ciljem smanjenja velikog trgovinskog deficita SAD u razmeni sa Kinom.
Uprkos protivljenju pojedinih trgovinskih partnera, kineski globalni trgovinski suficit dostigao je 1,2 biliona dolara u 2025. godini, a prognoze ukazuju na to da bi i ove godine mogao ponovo da premaši bilion dolara.
Prema statističkim podacima EU, trgovinski deficit Evropske unije u razmeni sa Kinom povećao se na 103,34 milijarde evra u periodu od aprila do jula.
U istom periodu, uvoz iz Kine porastao je na 153,63 milijarde evra, dok je evropski izvoz u Kinu dostigao 50,3 milijarde evra.
