Politika
| 12.10.2026
|
access_time
15:40
Bogoljub Karić, nosilac izborne liste „Bogoljub Karić – Pokret SNAGA SRBIJE – BK“, predstavio je osmu tačku programa „Bogoljubova Srbija“, posvećenu pravdi, bezbednosti i državnoj upravi.
Program obuhvata reformu pravosuđa, odgovornost vlasti prema građanima, bezbednost porodica, borbu protiv korupcije i jednostavniju i efikasniju državnu upravu.
„Hoću Srbiju pravde, reda i bezbednosti! Hoću Srbiju u kojoj zakon važi jednako za svakoga, u kojoj građanin zna da je zaštićen, a vlast zna kome odgovara“, poručio je Karić.
Govoreći o pravosuđu, Karić je predstavio predlog novog načina izbora sudija i javnih tužilaca: stručna tela utvrđivala bi ko ispunjava profesionalne i etičke uslove, a građani bi birali među tako kvalifikovanim kandidatima.
„Hoću nezavisno pravosuđe u kojem sudije i tužioce biraju građani Srbije! Sudija mora da bude nezavisan. Ne sme da sudi po naređenju političara, stranke ili bilo kog moćnika — mora da sudi po zakonu, dokazima i svojoj savesti.“
Karić je posebno ukazao na problem dugotrajnih sudskih postupaka i predložio da se za njihovo rešavanje uvedu zakonski rokovi.
„Ne prihvatam da čovek čeka dvadeset godina da ostvari svoje pravo. Da prođe život, da odrastu deca, a da sudski predmet i dalje stoji u fioci. Hoću da svaki sudski postupak ima zakonom utvrđen rok. Građanin mora da zna šta se dešava sa njegovim predmetom i kada može da očekuje odluku.“
U delu programa posvećenom bezbednosti Karić predlaže drugačiju organizaciju rada policije, sa naglaskom na neposredan kontakt sa građanima, sprečavanje kriminala i zaštitu porodica.
„Hoću policajca koji će biti prijatelj i zaštitnik svake porodice. Hoću da u svakom kvartu i u svakom naselju ljudi znaju kome mogu da se obrate kada imaju problem. Da roditelj zna ko brine o bezbednosti njegove dece. Da žena izložena nasilju zna kome može odmah da se obrati. Da policija bude snažan zaštitnik naših porodica i da se odlučno bori protiv narkomanije i kriminala. Policajac mora da bude čovek u koga građani imaju poverenja, a ne neko koga se plaše.“
Prema predloženom modelu, građani bi znali ime, prezime i službeni kontakt policajca zaduženog za njihov kraj. Reč je o drugačijoj organizaciji postojeće policije, a ne o formiranju nove policijske strukture.
Poseban deo osme programske tačke posvećen je odgovornosti vlasti i kontroli trošenja javnog novca. Karić predlaže uvođenje Javnog ugovora političara sa građanima: svako konkretno obećanje vlasti bilo bi upisano u javno dostupan registar — sa rokom, imenom odgovornog lica i podacima o tome dokle se stiglo sa realizacijom.
„Vlast nije nagrada — vlast je odgovornost!
Kada političar nešto obeća narodu, mora da se zna šta je obećao, ko je odgovoran, koji je rok i šta je urađeno. I to narod mora da vidi tokom celog mandata, a ne tek pred sledeće izbore. Na kraju svako mora jasno da kaže:
Ovo sam obećao. Ovo sam uradio.
Ovo nisam uradio. Ovo su razlozi.
Narod mora da zna gde ide svaki dinar njegovog novca!“
Karić je ovu ideju branio i u emisiji „Nova dimenzija dana“ Insajder televizije, u razgovoru sa novinarom Jugoslavom Ćosićem, gde je bio još direktniji:
„Jedina profesija bez odgovornosti je političar.“
„Ja odgovaram kao biznismen, vi kao novinar. Odgovornost ima sveštenik, učitelj, profesor, lekar — samo političar nema. Mi mu svi dajemo glasove, on dođe na vlast, napravi nam katastrofu, uvede nas u ratove, izgubimo žene, decu, teritorije, sve živo. I oni ne odgovaraju. Krivični zakonik za njih! Ako si u kampanji predlagao to i to, a nisirealizovao, postoji nadzorni odbor koji su izabrali građani — ne parlament — i koji ne odgovara nikome osim građanima. Ima da odgovaraš krivično za laži i prevaru koje si rekao građanima u vreme kampanje.“
Program predviđa i veću transparentnost javnih investicija. Za velike projekte koji se finansiraju javnim sredstvima bio bi uveden javno dostupan digitalni pregled podataka: ko je doneo odluku, ko je dobio posao, kolika je vrednost projekta i kako se sredstva troše.
Govoreći o državnoj upravi, Karić je istakao da građani ne smeju da gube vreme na nepotrebnu administraciju i obilaženje institucija. Program predviđa reorganizaciju državne uprave, uključujući predlog da se broj ministarstava smanji na 12, a broj narodnih poslanika na 125, za šta bi bile neophodne odgovarajuće zakonske i ustavne promene.
„Hoću državu koja služi građanima, a ne državu kojoj građani moraju da služe! Ne prihvatam da čovek danima ide od šaltera do šaltera, nosi dokumenta koja država već ima i čeka odgovor na jednostavno pitanje. Građanin ne sme da bude kurir između državnih institucija. Hoću manje birokratije, više rada i više odgovornosti.“
Karić je predstavljanje osme programske tačke zaključio porukom:
„Moj cilj nije da država ima više moći nad čovekom. Moj cilj je da zakon ima više moći da zaštiti čoveka! Hoću Srbiju u kojoj čovek ne mora da traži vezu da bi ostvario svoje pravo, u kojoj ne mora da se plaši za bezbednost svoje porodice i u kojoj pravda ne zavisi od novca, položaja ili političke pripadnosti.
